snu2

video prilozi

tv gostovanja

dogdji

Dragi roditelji,

Zadovoljstvo mi je da Vas obavestim da u pedijatrijskoj ordinaciji “Dr Raketić” za vaše najmilije možete dobiti vrhunsku uslugu u najkraćem roku i u prijatnom ambijentu.
Osnovni cilj rada naše ordinacije je prevencija, tako da se sprovode sve vrste vakcinacija najkvalitetnijim vakcinama svetskih proizvođača. Savetujemo da se jednom godišnje uradi sistematski pregled, koji uključuje više specijalističkih pregleda u odnosu na uzrast deteta.
U slučaju akutno bolesnog deteta, pored pedijatrijskog pregleda je moguće uraditi brze laboratorijske analize, kao što su: kompletna krvna slika, CRP ili sediment urina. Na taj način se za nekoliko minuta postavlja dijagnoza bolesti i sprovodi adekvatno lečenje prema savremenim protokolima. Pored toga, postoji mogućnost uzimanja uzoraka krvi za biohemijske i druge analize, urina za urinokulturu, stolice i različitih vrsta briseva. U slučaju kompleksnih medicinskih problema, moguće je formiranje tima sastavljenog od najboljih eksperata za određenu bolest.
U pedijatrijskoj ordinaciji “Dr Raketić” deca se osećaju prijatno, opušteno i zaštićeno, a roditelji zaboravljaju na brigu o detetovom zdravlju.
Dođite i uverite se sami!

potpis2

Pogledajte našu ordinaciju

 

 

 

pp

 

Naš tim

Dr Nevenka Raketić

Dr Nevenka Raketić

Dr Miloš Relić

Dr Miloš Relić

Andreja Ninković

Andreja Ninković

Senka Smiljanić

Senka Smiljanić

Tekstovi

Autizam - bolest modernog doba

autizam bolest modernog dobaAutizam ili kako se danas naziva spektar autističnih poremećaja (ASD) je postojao i ranije, ali su  poslednjih godina ustanovljeni novi kriterijumi koji treba da budu prisutni da bi se postavila dijagnoza bolesti. Sam naziv govori o tome da je to spektar bolesti, od onih sa minimalnim ispoljavanjem simptoma, do oblika bolesti gde postoji potpuno odsustvo komunikacije sa okolinom, kako verbalne, tako i neverbalne, kao i postojanje ograničenih i ponavljajućih radnji i interesovanja. Prema podacima iz 2013. godine, broj obolelih od autizma u svetu je bio oko 21.7 miliona i uglavnom se povećava, tako da je prošle godine 1.5% dece bolovalo od autizma. Pretpostavlja se da je razlog tome proširenje dijagnostičkih kriterijuma i time bolje uspostavljanje dijagnoze bolesti.

Roditelji obično oko druge godine uočavaju promene u ponašanju deteta i važno je da se do treće godine postavi dijagnoza bolesti. Dijagnoza ASD se postavlja na osnovu testova koje sprovode visoko obučeni stručnjaci, kao što su psiholozi, defektolozi i psihijatri.  Nova klasifikacija DSM-5, koja je objavljena 2013. godine, svsrstava dalje ASD prema težini bolesti u tri kategorije. Dijagnoza se postavlja jedino na osnovu testova gde se procenjuje ponašanje deteta, a na žalost još uvek nije otkriven marker koji bi mogao da se identifikuje u krvi ili urinu koji bi potvrdio bolest.

Postoje preporuke stručnjaka za skrining bolesti, znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju.

  1. Do navršenih godinu dana nema govora („brbljanja“) ni smislenih pokreta glave i tela  (pokazivanja, mahanja).
  2. Do 16. meseca ne izgovara ni jednu reč, a do navršene dve godine ne izgovara fraze u vidu dve spojene reči
  3. Gubitak govora ili dostignutih socijalnih veština u bilo kom uzrastu.  

U osnovi bolesti je poremećaj obrade podataka u mozgu usled oštećenja veze između nervnih ćelija i njihovih prenosnika (sinapsi). I dalje je velika nepoznanica uzrok ASD i oko toga se i dalje vode žučne polemike. Ranije je postojala teorija da infekcija virusom rubele u toku trudnoće ili vakcinacija deteta MMR vakcinom, koja sadrži delove virusa morbila (malih boginja), rubele (crvenke) i mumpsa (zaušaka) može da dovede do nastanka ASD. Istraživanja pokazuju da je što se tiče vakcinacije verovatno u pitanju koincidencija, zato što se MMR vakcina daje u drugoj godini, kada deca treba da prohodaju i progovore, a tada se javljaju i prvi simptomi bolesti.  

Najnovija istraživanja, objavljena septembra 2015. godine u časopisu Neuron, potvrđuju dominatnu genetsku ulogu u nastanku ASD. Već godinama se proučava uloga gena i do sada je otkriveno 65 gena koji mogu da uzrokuju bolest, od toga 28 gena i 6 „regiona rizika“ na hromozomu imaju visoko značajnu ulogu i sada su otkriveni.  S obzirom da se bolest 3 do 4 puta češća kod dečaka nego kod devojčica, pretpostavlja se da su devojčice geneteski zaštićene mehanizmom koji još uvek nije otkriven.

Pristup detetu sa autizmom mora da bude individualan, poštujući ličnost deteta i težinu bolesti. Autizam zahteva multicentričan pristup, gde su uključeni stručnjaci iz mnogih oblasti. Najviše se koristi „primenjena analiza ponašanja“ (ABA), koja je delotvorna kod mnoge dece sa ASD, ali treba da se primenjuje 20 do 40 sati nedeljeno više godina. Pored toga se koristi struktuirano učenje, učenje govora i socijalnih veština, kao i okupaciona terapija. U težim slučajevima se koriste psihoaktivni lekovi, ali postoje brojna neželjena dejtva, pa zbog toga treba biti oprezan sa njihovom upotrebom. Što se tiče alternativnih vidova lečenja, za neke je pokazano da mogu biti opasni po zdravlje dece, kao što je ishrana bez kazeina ili helaciona terapija. U poslednje vreme se istražuje uticaj kiseonika i hiperbarične komore kod ASD.  

Bebin izbor, br.44, zima 2015, str.6.

e-max.it: your social media marketing partner

Partneri i prijatelji

generali uniqa ws logo DunavOsiguranje Logo axa milenijum

biomedica superlab glaxosmithklie Aksa baner za sajt nutricija bebinizbor pampers logo TPS asoc