KAKO RAZLIKOVATI PREHLADU, GRIP, COVID-19 I ALERGIJSKE BOLESTI?

Doc Dr sc med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog

Prehlada predstavlja zapaljenje sluznice nosa, ali mogu da budu zahvaćeni i drugi gornji respiratorni organi kao što su grlo, sinusi ili larinks. Najčešće se javlja u zimskom periodu i prehladu gotovo isključivo izazivaju virusi i to preko 200 različitih sojeva virusa. U oko 80 odsto slučajeva uzročnici su rinovirusi, kojih ima 99 vrsta (serotipova), a drugi virusi koji uzrokuju prehladu su humani koronavirusi (4 serotipa), virusi influence (gripa), adenovirusi, respiratorni sincicijalni virusi, enterovirusi, humani parainfluenca virusi i humani metapneumovirusi. Uglavnom se prenose kapljičnim putem, što znači putem kijanja, kašlja ili govora zaražene osobe, može i direktnim kontaktom ili preko predmeta, kada virusi ulaze u organizam dodirivanjem usta, nosa ili oka. Virusi koji izazivaju prehladu mogu da opstanu u spoljnoj sredini oko 18 sati.

Iako je utrvđeno da su uzročnici prehlade virusi, ipak se i dalje veruje da osoba može da se prehladi ukoliko duže vreme provodi na hladnom vremenu. Prvo se smatralo da je to zabluda, ali novija istraživanja pokazuju da niske temperature uzrokuju promene u respiratornom sistemu i smanjuju imunski odgovor što dovodi do veće stope prenosa virusa, zajedno sa smanjenom vlažnošću vazduha koja omogućava da se virusi bolje raspršuju i ostaju duže u vazduhu. Mnogi radovi ukazuju da duže izlaganje izuzetno niskim temperaturama dovodi do smanjenja telesne temperature (hipotermije) i da se tako povećava osetljivost prema infekcijama, posebno u odnosu na prehladu. Dodatno objašnjenje zašto se prehlada dešava zimi je da ljudi više vremena provode u zatvorenim prostorijama, čime se povećava mogućnost prenosa virusa sa osobe na osobu.

Upravo je to jedan od razloga zašto deca oboljevaju češće od prehlade. U prvim godinama života dete je relativno izolovano i u kontaktu je uglavnom sa ukućanima, a nakon polaska u vrtić je u bliskom kontaktu sa drugom decom. Ne treba zaboraviti da je razvoj imuskog sistema deteta u toku i da mora upravo kontaktom sa virusima i bakterijama da izgradi svoj imunitet. Zato je normalno da deca u predškolskom uzrastu oboljevaju 6 do 8 puta godišnje i to najviše od prehlade. Za razliku od toga, odrasli su u mlađem uzrastu već stupili u kontakt sa virusima koji izazivaju prehladu, zbog čega kasnije ređe oboljevaju ili imaju asimptomatske forme prehlade, što čini kolektivni imunitet na prehladu i sprečava dalje širenje virusa u populaciji.

Simptomi prehlade su svima poznati i to su pre svega curenje nosa ili osećaj zapušenosti nosa, kijanje, bol u grlu i kašalj, ređe se javlja malaksalost, glavobolja, gubitak apetita i bol u mišićima. Simptomi obično počinju nakon 2 do 4 dana od izlaganja virusu prehlade. Kod dece se može javiti i povišena temperatura koja traje nekoliko dana. Pored toga, i kada prestanu svi ostali simptomi, kod 35-40 odsto dece može da ostane kašalj koji traje više od 10 dana, a kod 10 odsto dece kašalj se može produžiti do 25 dana. U svakom slučaju kašalj je suv i umerenog intenziteta.

Kako da razlikujemo prehladu od nekih drugih sličnih bolesti? Ranije se smatralo da je izgled sekreta iz nosa presudan, ukoliko je providan i beličast da je u pitanju virusna infekcija a obojen sekret (žuto-zelene boje) da ukazuje na bakterijsku infekciju. Međutim, pokazano je da kod prehlade sekret može da bude sve od nabrojanog. Da bismo odredili da li je prehlada ili bakterijska infekcija, od koristi može da bude analiza krvi u vidu kompletne krvne slike i CRP, gde se može sa velikom sigurnošću utvrditi da li je uzrok virusna ili bakterijska infekcija. Takođe mogu da se urade brisevi grla i nosa, gde virusi ne mogu da se detektuju, ali se detektuju bakterije i određuje se lista antibiotika koja može da se primeni (antibiogram). Ova distinkcija između vrsta infekcija je važna najviše zbog primene antibiotika. S obzirom da virus po ulasku u organizam ulazi u ćeliju, antibiotici ne mogu da deluju na virusne nego samo na bakterijske infekcije. Izuzetak kada se uključuju antibiotici u toku virusnih infekcija je opasnost od ozbiljnih komplikacija, pre svega od zapaljenja pluća (pneumonije), zapaljenja moždanih ovojnica (meningitisa) ili od sepse gde često može da bude i smrtan ishod. Na sreću, komplikacije prehlade su izrazito retke i javljaju se kod dece mlađe od godinu dana, kod starijih osoba ili kod osoba koje imaju smanjenje imuniteta zbog drugih bolesti kao što su urođene imunodeficijencije, maligne bolesti ili nakon transplantacije. Kod oko 8 odsto odraslih i 30 odsto dece se prehlada može komplikovati zapaljenjem grla (faringitisom), zapaljenjem sinusa (sinuzitisom) ili zapaljenjem uva (otitisom) i tada lekar određuje dalje lečenje, uglavnom se uvodi antibiotska terapija.

Prehlada je samo-ograničavajuća bolest što znači da prolazi uglavnom bez komplikacija uz simptomatsku terapiju za najčešće nedelju dana, retko može da traje do dve nedelje. Dužina trajanja prehlade može da bude jedan od faktora da je razlikujemo od alergije, s obzirom da su simptomi vrlo slični. Alergijske reakcije traju duže, obično nekoliko meseci, češće se javljaju u prolećnim i letnjim mesecima i često postoji pozitivna porodična anamneza, odn. u porodici postoje različiti oblici alergije.

Kako da prehladu razlikujemo od gripa? Grip je praćen često teškim opštim stanjem, prisutni su bolovi u mišićima i kostima, malaksalost, temperatura je visoka, kašalj je izražen, obično suv. Jedna od mogućih razlika u odnosu na prehladu je da se ređe javlja curenje nosa i ređi je bol u grlu.

Kako smo u toku pandemije koronavirusom, važno je da se odrede sličnosti i razlike COVID 19 i prehlade. Kod infekcije koronavirusom kašalj je suv, često je prisutno otežano disanje, a veoma retko se javlja curenje nosa. Pored toga je prisutna malaksalost i samo kod ove infekcije se javlja osećaj gubitka čula mirisa i ukusa.

Simptomi COVID-19 Grip Prehlada Alergijske bolesti
Groznica (povišena temperatura) Često Često Retko Ponekad
Malaksalost Ponekad Ponekad Ponekad Često
Kašalj Često (obično suv) Često (obično suv) Umeren Često
Kijanje Ne Ne Često Često
Bolovi u mišićima Ponekad Često Često Ne
Curenje ili zapušenost nosa Retko Ponekad Često Često
Bol u grlu Ponekad Ponekad Često Ne
Dijareja Retko Ponekad kod dece Ne Ne
Glavobolja Ponekad Često Retko Ponekad
Otežano disanje Često Retko Retko Retko
Gubitak čula mirisa i ukusa Često Retko Retko Retko


« Nazad