KORONA VIRUS – KAKO ZAŠTITI DECU I ODRASLE – POSEBNE MERE

Doc Dr sci med Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije

Opšte mere zaštite od korona virusa 2 se odnose na socijalnu distancu, nošenje maske, pranje ruku, dezinfekciju površina i izbegavanje putovanja. Pored toga postoje i posebne mere zaštite koje se odnose na upotrebu suplemenata koji će pojačati funkciju imunskog sistema kod dece i odraslih, da bi se smanjila mogućnost infekcije korona virusom 2 i oboljevanja od COVID-19. Za neke suplemente ćemo navesti i primenu ukoliko dođe do COVID-19, da bi uz ostalu terapiju bolest bila u blažem obliku. Ne treba zaboraviti da je ovo nova bolest koja je u svetskoj populaciji tek 6 meseci, tako da u mnoga istraživanja o dodatnoj terapiji još u toku. Što se tiče pojedinačnih minerala, vitamina i drugih supstanci u borbi protiv COVID-19, od važnosti su sledeći:

CINK – mnoge studije su pokazale delotvornost cinka u borbi protiv virusnih infekcija, a sada i korona virusa 2. Cink podstiče urođenu imunost tako što aktivira neutrofile i NK ćelije koje se bore sa virusima. Namirnice koje su bogate cinkom su crveno meso, mahunarke, žitarice sa celim zrnom i orašasti plodovi. I pored konzumacije ovih namirnica, smatra se da unos cinka nije dovoljan da zadovolji dnevne potrebe i zato se preporučuju suplementi ovog važnog oligominerala i to u heliranoj formi. Kod dece je cink u formi sirupa i preporučene dnevne doze cinka zavise od uzrasta, tako da za uzrast od 1 do 3 god. doza je 3 mg, od 4 do 8 god. 5 mg, od 9 do 13 god. 8 mg. Što se tiče odraslih, doza za žene je 8 mg a za muškarce 11 mg, max dnevna doza je 25 mg. U vezi korona virusa, kao i za druge virusne infekcije, neki radovi preporučuju da se u prva 3 dana od početka pojave respiratonih simptoma uzimaju doze cinka od 18.75 mg svaka dva sata, maksimalno 8 puta dnevno, što znači da su dnevne doze cinka 150 mg.

VITAMIN D – verovatno je najvažniji od svih vitamina u borbi protiv virusnih infekcija, kaže se da je dirigent koji upravlja celim imunskim sistemom. Vitamin D podstiče stvaranje ćelija imunskog sistema i njihovu „komunikaciju“, kao i sintezu jedinog antimikrobnog peptida pod nazivom katelicidin. Pored toga, poznato je da vitamin D omogućava pravilan rast kostiju i zuba. U hrani i u majčinom mleku nema dovoljno vitamina D, zato je potrebna primena suplemenata koji sadrže ovaj vitamin, kod beba od osmog dana po rođenju. Da bi nastala aktivna forma vitamina D, potrebno je izlaganje suncu od najmanje 15 minuta dnevno. Nizak nivo vitamina D jfe u vezi sa većom osetljivošću na virusne infekcije. Preporučene doze vitamina D su 400 IJ za decu, obično u želatinoznoj kapsuli koja je ispunjena ribljim ili maslinovim uljem, dok je za odrasle doza između 600 i 800 IJ. Iako ga ima u multivitaminskim preparatima, smatra se da te doze nisu dovoljne nego da treba da se uzima i pojedinačno. Postoje radovi koji preporučuju da se u toku pandemije korona virusa 2 uzimaju mnogostruko veće količine vitamina D, prva 3 dana od početka simptoma čak 50.000 IJ, a zatim da se polako smanjuje doza na 5.000 IJ dnevno. Treba biti oprezan, tada postoji opasnost od preterane količine ovog vitamina – hipervitaminoze vitamina D.


VITAMIN C – U mnogim svetskim klinikama je kod obolelih od COVID-19 primenjivan vitamin C intravenozno, za relativno blaže oblike bolesti u dozi od 100 mg na kilogram telesne težine dnevno, a za teže slučajeve 200 mg. Poznato je da vitamin C smanjuje dužinu trajanja virusnih infekcija, posebno ako se uzima na samom početku pojave simptoma. Ovaj vitamin je jedan od najvažnijih stimulatora imuniteta tako što deluje na neutrofile koji su prvi u odbrani od virusa. Iako se nalazi u multivitaminskim preparatima, doze su nedovoljne za pravu odbranu od virusnih infekcija, pa se sada u toku pandemije korona virusa 2 preporučuje najmanje 1000 mg vitamina C. Inače su dnevne preporučene doze sledeće: za decu od 1 do 3 god. 15 mg, od 4 do 8 god. 25 mg, od 9 do 14 god. 45 mg, za žene 75 mg i za muškarce 75 mg. Pored toga se preporučuje uzimanje hrane bogate vitaminom C, gde pored citrusnog voća spadaju i jagoda, paprika, spanać i brokoli.

PROBIOTICI – o probioticima smo više puta pričali u našim prilozima o povraćanju i dijareji kod dece, a imamo i poseban prilog pod nazivom Sve o primeni probiotika kod dece. Za imunostimulaciju su posebno važni sojevi probiotika Lactobacillus rhamnosus i Lactobacillus reuteri, za decu su u formi granula, za odrasle kao kapsule i preporučuje se svakonevna primena probiotika najmanje 3 meseca. Dokazano je pozitivno dejstvo na dužinu trajanja i ispoljavanje simptoma kod mnogih virusnih infekcija, posebno kod gripa, a za sada ne postoje istraživanja koja se odnose na korona virus 2.   

OMEGA-3 – masne kiseline EPA/DHA su sastavni deo ćelijske membrane i učestvuju u procesu prenosa signala, posebno u ćelijama imunskog sistema, podstiču direktno uništavanje patogena (fagocitozu) od strane makrofaga i neutrofila i aktivaciju T limfocita i zato imaju i antivirusno dejstvo, na korona virus 2 još nepotvrđeno. Najviše se nalaze u ribljem ulju, zbog čega se savetuje konzumacija ribe najmanje dva puta nedeljno. Kada su u formi suplemenata, preporučene dnevne doze su za decu 50 do 100 mg, za odrasle 250 do 500 mg.

BETA GLUKANI – složeni šećeri (polisaharidi), koji se nalaze u ćelijskom zidu nekih bakterija i gljivica, a mogu se naći i u žitaricama (ječam i zob). Ove supstance podstiču određene faktore imunskog sistema, kao što su sistem komplementa, makrofage i NK ćelije koji imaju direktno citotoksično dejstvo na mikroorganizme. Za decu nije još standardizovana doza beta glukana, ali većina autora se slaže da treba da iznosi oko 100 mikrograma dnevno. Uobičajena doza za odrasle je između 3 do 10 mg dnevno, dok se u nekim indikacijama, kao što maligne bolesti može dati i u mnogo većim dozama (do 2 mg po kilogramu telesne težine) intravenozno. U nekim radovima je pokazano da podtsiče stabilizaciju i stvaranje IgA na mukoznim membranama respiratornog trakta, pa se zato pretpostavlja da može imati pozitivno dejstvo u toku pandemije korona virusom 2.

SELEN – Slično kao i kod cinka, ovog oligominerala ima malo u zemljištu i zato je potrebna njegova supstitucija. Postoje radovi koji su pokazali da je nedostatak selena u regionalnom zemljištu na Dalekom Istoku doveo do smanjenog imuniteta populacije koja tamo živi i 2003 god. do nastanka  bolesti koja nalikuje COVID-19, pod nazivom SARS. U hrani ga ubedljivo najviše ima u brazilskom orahu, dosta manje u morskoj ribi i mesu. Nivo selena može da se određuje iz krvi i ukoliko ima normalne vrednosti od 60 do 175 nanograma po mililitru krvi, imaće snažno imunomodulatorno dejstvo. Uticaj selena na imunski sistem je trostruk: povećava stvaranje T limfocita, podstiče aktivnost NK ćelija i time borbu protiv malignih ćelija i podstiče urođeni imunski odgovor. Pored toga pojačava imunski odgovor nakon vakcinacije i smanjuje zapaljenje u nekim tkivima, posebno u  plućima i digestivnom traktu, zbog čega se može pretpostaviti da dobro deluje i na infekciju korona virusom 2. Kod dece preporučena dnevna doza selena je zavisna od uzrasta, od rođenja do 3. god. je 20 mikrograma, od 4. do 8. god. je 30 mikrograma, od 9. do 13. god. je 40 mikrograma. U većini zemalja, preporučena dnevna doza za odrasle je 55 mikrograma selena, mada neke zemlje (Velika Britanija) preporučuju više doze selena i to 60 mikrograma za žene i 75 mikrograma za muškarce.

LAKTOFERIN – glikoprotein koji vezuje gvožđe i nalazi se u svim telesnim tečnostima, posebno u majčinom mleku, najviše u prvom mleku kolostrumu, čak sedam puta više nego u kasnijem mleku. Ima snažno imunomodulatorno dejstvo tako što podstiče sazrevanje B i T limfocita i fagocitozu makrofaga. Antivirusnu ulogu laktoferin sprovodi tako što se vezuje za receptore na ćelijama i na taj način sprečava ulazak virusa u ćeliju i njihovo razmnožavanje, zbog čega može da ima efekat i na infekciju korona virusom 2. Takođe podstiče stvaranje antivirusnog citokina pod nazivom interferon i funkciju NK ćelija koje direktno uništavaju viruse. Do sada je pokazano povoljno dejstvo laktoferina u sledećim indikacijama: ulkus želuca i duodenuma, hepatitis C, anemija uzrokovana deficijencijom gvožđa i kod teških oblika dijareje. Posebno se preporučuje kod novorođenčadi koji su na veštačkoj ishrani, zato što prevenrira infekcije i sprečava sepsu u ovom najmlađem uzrastu. Za decu je minimalna preporučena doza 100 mg dnevno, ali se razmišlja o većim dozama u zavisnosti od uzrasta. Za odrasle preporučene dnevne doze laktoferina su od 1.8 do 3.6 grama.

MELATONIN – preporučuje se za spavanje, a poznato je da dovoljna trajanje i kvalitet sna utiče na pravilnu funkciju i jačanje imunskog sistema. Za odrasle su preporučene doze melatonina između 3 i 50 mg pre spavanja. Ne preporučuje se kod dece, ali treba naglasiti važnost sna u dečjem dobu, zato što se u toku spavanja pored hormona rasta luče i brojni imunski faktori, zbog čega deca pravilno rastu i manje su sklona infekcijama.

CIMETIDIN – to je H2R antagonist, što znači da poništava imunosupresivne efekte histamina koji se oslobađa u toku alergije i podstiče stvaranje i funkciju mnogih ćelija imunskog sistema. Preporučene dnevne doze za odrasle su između 800  i 1.200 mg dnevno, dok je njegova primena kod dece još u fazi istraživanja.   

ALICIN – glavni sastojak belog luka, za koga se vekovima zna da je lekovit. Ima snažno imunomodulatorno i anti-zapaljensko dejstvo zbog čega se najviše koristi u sprečavanju infekcija, ali moguće indikacije za njegovu primenu su i gojaznost, metabolički sindrom i kardiovaskularne bolesti. Preporučene dnevne doze za odrasle su 9.000 do 18.000 mg, kod dece se ne preporučuje zbog moguće iritacije želuca.

N-ACETILCISTEIN (NAC) – aminokiselina koja ima snažno antioksidativno i mukolitičko dejstvo, što znači da rastvara sekret u respiratornom sistemu. Zbog toga smanjuje simptome i dužinu trajanja respiratornih bolesti, posebno kod teže obolelih, što je potvrđeno istraživanjima kineskih naučnika početkom 2020, kada su već bili prvi slučajevi infekcije korona virusom 2.  Preporučena dnevna doza za decu je između 100 i 200 mg i 600 mg dnevno za odrasle. Na našem tržištu su to dobro poznata medicinska sredstva koja sadrže NAC pod nazivom Propomucil, Fluimucil ili Bisolvon.

EPIGALOKATEHIN GALAT (EGCG) – polifenol iz zelenog čaja sa brojnim povoljnim efektima na imunski sistem, već je pokušavana njegova primena kod bolesti SARS i MERS, koje su slične COVID-19. Preporučene dnevne doze za odrasle su do 338 mg EGCG dnevno, s tim što treba naglasiti da jedna kafena kašika zelenog čaja sadrži 50 do 100 mg EGCG. Za decu nema podataka o preporučenim dnevnim dozama.

Na kraju da navedemo meru koja će promeniti ceo odnos prema korona virus 2 infekciji i to je vakcinacija. U ovom trenutku preko 100 istraživačkih centara se bavi ispitivanjem i proizvodnjom vakcine protiv SARS-CoV-2, od toga je kod 10 projekata vakcina u fazi kliničkih ispitivanja, znači na ljudima. Da bi vakcina zadovoljila osnovne kriterijume koji se odnose na efikasnost i bezbednost, realne su procene da će biti na tržištu do kraja 2021. godine. U međuvremenu, savetujem da se odrasli i deca vakcinišu sa dve vakcine. Prva je vakcina protiv pneumokokne bolesti, zato što se kod mnogih obolelih od COVID-19 bolest komplikuje pneumokoknom pneumonijom, a kod dece će smanjiti i oboljevanje od zapaljenja uva i sinuzitise. Druga je sezonska vakcina protiv gripa, koja sprečava nastanak gripa u toku COVID-19, zato što kombinacija ove dve bolesti veoma često ima fatalan ishod.

 



« Nazad

Pedijatrijska ordinacija Dr Raketić

Kalendar Vakcinacije

Pedijatrijska ordinacija Dr Raketić

Uvođenje čvrste hrane

Pedijatrijska ordinacija Dr Raketić

Putna i kućna apoteka

Pedijatrijska ordinacija Dr Raketić

Pokazatelji tipičnog psihomotornog razvoja

Pedijatrijska ordinacija Dr Raketić