Šta treba da znamo o HPV vakcini

U poslednje vreme sve više dobijamo pitanja od roditelja u vezi HPV vakcine. Stiče se utisak da su delimično informisani jer su u medijima zastupljeni dijametralno različiti stavovi, pa se nameće potreba da o ovoj imunizaciji iznesemo stav struke, bar što se tiče mlade i adolescentne populacije.

 

Najčešći uzročnik virusnih oboljenja reproduktivnih organa je humani papiloma virus (HPV). Čini ga grupa od oko 190 podtipova. Smatra se glavnim etiološkim faktorom za nastanak genitalnih kondiloma i malignih neoplazmi na nekoliko lokacija,  najčešće na grliću materice, a ređe na vagini, vulvi i anusu. Prenose se polnim putem, ređe direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Oko 70% ljudi u nekom periodu života može biti zaraženo.

Većina tipova ovog virusa daje infekcije kože i razvoj kožnih bradavica. Oko 40 tipova može da dovede do razvoja raka epitela sluzokože. Međutim nemaju svi isti onkogeni potencijal. Tipovi 6 i 11 mogu dovesti do razvoja genitalnih bradavica (kondiloma), abnormalnosti ćelija grlića materice niskog stepena, benignih tumora. Visoko rizični tipovi sa visoki onkogenim potencijalom su 16,18,31 i 33. Za njih je dokazano da mogu da dovedu do karcinoma grlića materice, vagine, vulve, genitalija muškaraca i karcinoma grla i anusa u oba pola. Tip 16 je najrizičniji i dovodi do karcinoma grlića materice u 50% slučajeva , a zajedno sa tipom 18 rizik od oboljevanja iznosi 70%.

varicelevakc

Infekcija se javlja ubrzo nakon početka seksualne aktivnosti. Teoretski može da se prenese i sa majke na novorođenče u toku porođaja, ali to nije uobičajeno. Većina istraživanja pokazuje da je u najvećam riziku populacija mlađa od 25 godina. Manje pouzdani dokazi postoje za druge faktore rizika kao što su: rano stupanje u seksualne odnose, broj trudnoća, genetski faktori, pušenje, upotreba oralnih kontraceptivnih lekova, obrezivanje muških partnera.

Prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog centra za kontrolu bolesti, imunizacija protiv HPV se sprovodi od 2012. godine kod devojčica uzrasta 12-14 godina. Dvanaest zemalja Evropske unije uvelo je imunizaciju, a u ostalim je postupak u toku.

Trenutno se primenjuju tri vakcine koje sadrže inaktivisane delove virusa. Prioritetna ciljna grupa su devojčice od 9-13 godina, ali se sve više ciljna grupa proširuje na uzrast do 17. godine. Najveća efikasnost je dokazana pre prvih seksualnih odnosa, ali se i nakon toga može davati kod postojanja podataka o porodičnoj sklonosti ka ovim oboljenjima. Zaštićeni polni odnosi nisu adekvatna zaštita, već se primarna prevencija sprovodi isključivo putem vakcinacije.

  • Dvovalentna- primenjuje se kod žena i nije namenjena za muški pol. Štiti od potipova 16 i 18. Daje se od 9. godine u dve doze (razmak 6 meseci). Devojčice starije od 15 godina primaju 3 doze (0-2-6 meseci)
  • Četvorovalentna- primenjuje se kod žena i muškaraca. Predstavlja zaštitu od podtipova 6,11,16,18. Šema davanja je ista kao kod dvovalentne vakcine
  • Devetovalentna vakcina -obuhvata 9 podtipova 6,11, 16, 18, 31, 33, 45, 52, 58. Takođe je namenjena za oba pola, a pojavila se na tržištu 2018. godine. Daje se u 2 ili 3 doze po šemi kao i četvorovalentna vakcina.

Mogu se davati zajedno sa drugim živim ili mrtvim vakcinama. Vakcine ne sadrže antibiotike i konzervanse. Predhodno testiranje na HPV nije potrebno. Ne postoji terapijski efekat na već postojeću infekciju. Mogu ih primiti žene koje doje, ali se u trudnoći ne preporučuju jer ne postoji dovoljno podataka o primeni u tom periodu. Nisu zabeležene  neželjene reakcije osim lokalnih u vidu otoka, bol i crvenila na mestu davanja i blago povišene temperature. Kod primanja devetovalentne vakcine moguće su sinkope pa je poželjno da se sedi u toku aplikovanja vakcine i još 15-20 min nakon toga.

Imunitet nakon primanja poslednje doze se razvije za mesec dana kod više od 99% primalaca.

U Srbiji je rak grlića materice jedan od tri najčešća maligna oboljenja. Godišnje oboli oko 1250 žena, a umre oko 500. Skrining program koji se sprovodi za ranu detekciju oboljenja je sekundarna mera prevencije i ne sprečava bolest. U zemljama u kojima se sprovodi vakcinacija već 14 godina, stopa oboljevanja od cervikalnog karcinoma je smanjena 7-8 puta.

Na osnovu svega izloženog preporuka je da se roditelji konsultuju sa svojim pedijatrom ili juvenilnim ginekologom. U našoj ordinaciji se vakcinacija uspešno sprovodi i imamo samo pozitivna iskustva. Nadamo se da će vakcina ući u redovan kalendar vakcinacije za devojčice od 11-14 godina, a već se razmatra uvođene preporučene imunizacije.

Tekstovi: Pedijatrijska ordinacija "Dr Raketić" Website by mzlaki logo Studio Mzlaki