Zaštita kože od Sunca SEBAMED 

Koža kao najveći organ tela predstavlja fizičku, hemijsku i biološku zaštitu. Površine je od 1,2 – 2,3m2 i pre svega ima protektivnu ulogu i odvaja organizam od spoljašnje sredine. Pored zaštitne, ima i brojne druge uloge kao što su održavanje homeostaze, ekskrecija, imunološka zaštita, prijem i sprovođenje čulnih informacija i metabolizam vitamina D.

Koža se sastoji iz tri sloja – pokožice ( epiderm ), višeslojni pločasti epitel čije ćelije podležu keratinizaciji i I kao prvi sloj je izložen spoljašnjim uticajima.  Središnji sloj je krzno (derm) i on sadrži krvne sudove, mišićna, kolagena i elastična vlakna, folikule dlaka, znojne i sebacealne žlezde, nervne završetke. Poslednji sloj je potkožno tkivo  (hypoderm) u kome se nalaze krvni sudovi i masne ćelije.

U prvom sloju Epiderma ( Stratum basale ) najbrojnije ćelije su keratinociti, koji nastaju deobom ćelija ovog sloja. Pored keratinocita u epidermu se nalaze i melanociti, krupne ćelije koje sintetišu pigment melanin i predaju ga susednim keratinocitima, štiteći ih na taj način od štetnog dejstva UV zračenja.

Izbegavanje proširene izloženosti direktnoj sunčevoj svetlosti i aktuelna primena kreme za sunčanje glavni su koraci za zaštitu kože od opekotina od sunca, fotoaginga i rizika od raka kože (melanom i rak kože bez melanoma).
Godišnje se dijagnostikuje preko milion novih slučajeva raka kože. Rak kože čini 4% svih maligniteta kod dece. Procena je da pravilnom zaštitom od štetnog dejstva sunčevog zračenja moguće sprečiti do 90% svih karcinoma kože. Postoje tri glavne vrste raka kože: skvamocelularni karcinom, bazocelularni karcinom i melanom kože. Karcinomi kože povezani su sa intenzivnim, periodičnim izlaganjem suncu i pojavom opekotina, posebno u periodu detinjstva i hroničnom izlaganju suncu.

Odabrane studije prekanceroza (1993-2017), koje su potvrdile uticaj upotrebe kreme za sunčanje u prevenciji rezultirale su sledeće: Počevši od 532 izvora, ukupno sedam osoba ispunilo je kriterijume za uključivanje i bili su podvrgnuti sistematskom pregledu. Sve uključene studije kroz eksperimentalno istraživanje je dokazalo da je upotreba kreme za sunčanje efikasna u sprečavanju raka na koži i prekanceroznih lezija na koži.
1935 godine, 1 od 1500 dece imalo je doživotni rizik od razvoja melanoma u poređenju sa današnjom decom koja se suočavaju sa rizikom od 1 do 33 godine da razviju ovaj oblik raka tokom svog života. Odavno je prihvaćeno da ograničavanje izlaganja suncu i adekvatna upotreba kreme za sunčanje mogu da zaštite od razvoja raka kože.

Zaštita od sunca

Izabrani pedijatar ima veliku ulogu u prevenciji malignih oboljenja u smislu edukacije roditelja kako pravilno zaštiti kožu deteta od sunčevih zraka. Potrebno je objasniti svrhu korišćenja krema za zaštitu od sunčanja sa visokim zaštitnim faktorom, koje štite protiv UVA i UVB zračenja kao i adekvatno oblačenje dece za boravak u prirodi.


Ultraljubičasto zračenje

Zašto je ultraljubičasto (UV – ultravioletno) zračenje opasno?

Ultraljubičasto (UV) zračenje uzrokuje različite vidljive probleme: crvenilo (eritem – opekotine od sunca), ali i nevidljive (dugotrajne): prerano starenje kože, ali i povećavaju rizik od nastanka karcinoma (raka) kože.
Postoje tri tipa ultraljubičastog (ultra violet) UV zračenja: UVA, UVB i UVC koje zaustavlja ozonski omotač. UVA zraci su  veće talasne dužine (od 320 do 400 nm), čine 95% sunčevog zračenja i prodiru kroz staklo i oblake.

Najjači intenzitet ultraljubičastog UV zračenja je u periodu 11 do 16h kada su sunčevi zraci najintenzivniji. Takodje, ovo zračenje je najjače tokom letnjih meseci od maja do septembra. UV intenzitet  je tokom maja meseca viši nego krajem avgusta što dovodi do čestih opekotina od sunca i u kasno proleće. UV zračenje je intenzivnije na višim nadmorskim visinama, zbog toga je neophodna adekvatna zaštita kože i na zimovanju na planinama. Voda, pesak i sneg reflektuju UV zrake i povećavaju njihovo štetno prodiranje u kožu. Ultraljubičasto zračenje ima negativan efekat na genetski materijal jer dolazi do oslobadjanja slobodnih radikala, javljaju se hemiske promene na genetskom materijalu DNK, promene u deobi i metabolizmu ćelija što  dalje vodi do karcinogeneze.

Lampe solarijuma takodje emituju UVA zrake, a doze su i do 12 puta veće nego sunčevo zračenje. Ljudi koji idu u solarijum razvijaju 2,5x češće planocelularni karcinom i 1,5x češće bazocelularni karcinom. Ukoliko se solarijum koristi u mladosti povećava rizik od melanoma za 75%. Zbog toga se solarijumi nikome ne preporučuju, a za decu ( do 18 godina) su zabranjeni.

Zbog veće talasne dužine UVA zraci prodiru u dublje slojeve kože, dermis i dovode do pojave eritema i alergije, dugoročnog oštećenja dermisa i dubljih slojeva kože. UVA zraci izazivaju tamnjenje kože i povećanu produkciju melanina, što dovodi do kumulativnog oštećenja kože tokom godina. Vidljivo tamnjenje kože je dokaz da postoji oštećenje kože UVA zracima. Kada je izloženost UV zračenju veća od individualne podnošljivosti, nastaje crvenilo i opekotine.   Vrsta melanina i količina nakupljenog melanina je odredjena genetski. Razlike u boji kože se javljaju zbog različite produkcije melanina dok je broj melanocita isti kod svake osobe.   

UVB zraci su svetlosni zraci manje talasne dužine koji imaju veliku energiju i deluju na površinski sloj kože (epidermis). Oni su kraće talasne dužine (280 do 320 nm) u odnosu na UVA zrake i prodiru u kožu površnije nego UVA zraci. Intenzivniji su tokom leta i na višim nadmorskim visinama Dovode do akutnog oštećenja epidermisa i pojave opekotina prvog i drugog stepena i starenja kože.  Ukoliko dete ima opekotine od sunca to znači da su UVB zraci prodrli u površni sloj kože i doveli do ćelijskog oštećenja.

Prema osetljivosti na dejstvo sunca imamo 6 tipova kože, od najsvetlije (I) do najtamnije (VI). Svetla koža lako izgori, ne može da pocrni a tamna koža je najotpornija na dejstvo sunčevog zračenja. Dečija koža i koža beba je posebno osetljiva na dejstvo sunca. Dejstvo UV zraka na kožu je kumulativno. Za svaki tip kože postoji određeno vreme bezbedne izloženosti UV zracima. Ovo vreme je daleko kraće kod dece nego kod odraslih.

1.1.Tipovi kože prema osetljivosti na sunčeve zrake
 

SAVETI ZA ZAŠTITU OD SUNCA

Deca nikako ne smeju da borave na direktnom suncu u periodu najvećeg zračenja ultraljubičastim zracima od 11 do 16h.
Pri svakoj izloženosti sunčevim zracima deca moraju da budu namazana zaštitnom kremom sa visokim SPF zaštitnim faktorom, da se koriste sredstva koja imaju visok procenat zaštite od UVA i UVB zraka. Ukoliko je neophodno da dete boravi na direktnom suncu neophodno je 20ak minuta pre izlaska napolje dete namazati kremom ili losionom sa visokoim zaštitnim SPF faktorom (50) i sa visokim procentom UVA zaštite.

Decu do šest meseci ne treba nikako izlagati suncu, a od šest meseci do godinu dana ne treba izlagati direktnom suncu. Beba treba da boravi u hladovini, a ukoliko izlazi na sunce potrebno je da uvek bude namazana kremom za sunčanje sa visokim zaštitinim faktorom. Za svakodnevne šetnje lice i ruke bebe – delove tela koji nisu pokriveni odećom treba namazati kremom sa visokim zaštitnim faktorom i visokim procentom zaštite za UVA i UVB zračenje ( preko 98%).
Proizvode za sunčanje treba primenjivati svakodnevno, a nanositi ih na sve regije kože, koje su izložene suncu, 30-tak minuta pre izlaska na sunce – potrebno je vreme za zaštitni efekat. Posebno treba obratiti pažnju na delove kože koji se nalaze neposredno uz kupaće gaćice i kupaći kostim. Stariju decu koja su aktivna i koja ne miruju potrebno je adekvatno obući. Najbolje je obući decu po mogućstvu u odeću od materijala koji odbijaju sunčeve zrake. Deci treba staviti zaštitne naočari koje pružaju širok spektar zaštite protiv UVA i UVB zraka. Obavezan je šešir ili kapa sa obodom od najmanje tri centimetra, koji štiti lice, uši i vrat.
Najvažnije stavke na koje treba obratiti pažnju prilikom odabira sredstva za sunčanje su SPF vrednost zaštitnog faktora, otpornost na vodu i visoka zaštita od UVA i UVB zraka.

Šta je SPF?

Faktor zaštite od sunca (SPF) je najvažniji podatak za kvantifikaciju efikasnosti kreme za sunčanje, koja je univerzalno prihvaćena. Metoda se zasniva na utvrđivanju minimalne eritemne doze (MED), koja je definisana kao najmanja količina energije potrebna za aktiviranje eritema, u oblastima zaštićene i nezaštićene kože. SPF vrednost se zatim izračunava kao odnos između MED zaštićene i nezaštićene kože. To znači da SPF 2 apsorbuje 50% UV radijacije, SPF 8 oko 87,5%, SPF 16 93,6%, SPF 32 96,9% I SPF 64 98,4%.

Tokom dana kada je intenzitet UV zračenja visok (>6) osoba svetle boje kože izgori u proseku za manje od 10 minuta. Primenom kreme sa visokim zaštitnim faktorom vreme zaštite se povećava do 50 puta. Dejstvo zaštitnog faktora se skraćuje ulaskom u vodu i znojenjem, zbog čega su kreme i losioni sa SPF 50 adekvatna zaštita za dugotrajan boravak na suncu. Nanošenje kreme i losiona sa visokim zaštitnim faktorom treba ponoviti u zavisnosti od vremena provedenog na suncu. Veoma je važno da se koristi zaštitna krema u adekvatnoj količini i sa vodootpornom oznakom.

Čest razlog problema sa kožom predstavlja promena kiselosti (pH vrednosti) kože. Optimalno je da površinski sloj kože bude blago kiseo, poželjne vrednosti pH kože su izmedju 5 i 6 a ukoliko je ova vrednost manja ili veća koža je podložnija negativnom uticaju spoljašnjih faktora. Potrebno je da se tokom cele godine koristi medicinska kozmetika koja neguje kožu. Sa pojavom prvih sunčevih zraka i u letnjem periodu se pored adekvatne svakodnevne nege, preporučuje i upotreba preparata koji, pored pH vrednosti 5.5 sadrže i zaštitni faktor – visok procenat UVA apsorpcije (preko 98%).

SEBAMED SUN , SUNČANA KOLEKCIJA ZA ZAŠTITU KOŽE OD SUNCA

Za redovnu negu kože i zaštitu od sunčevih zraka neophodno je koristiti preparate koji su provereni i koji imaju dokazanu efikasnost u sprovedenim studijama da su efikasna zaštita protiv UVA i UVB zračenja. Korišćenje preparata koji nisu provereni može da dovede do opekotina i oštećenja kože.

SEBAMED SUN sunčana kolekcija sadrži proizvode koji su strogo kontrolisanog kvaliteta, dermatološki i klinički testirani. Imaju tačno definisan SPF faktor (30, 50 i 50+).  Stepen zaštite od UVA zraka je veoma visok (preko 98%).  Kao i svi Sebamed proizvodi održavaju fiziološku kiselost zdrave kože – pH 5.5 , pri kojoj se pojačava zaštitna funkcija kože i sprečava njeno isušivanje. Zahvaljujući vitaminu E i provitaminu B5 dovode do regenaracije kože. Prirodna formula obezbeđuje dodatnu hidrataciju kože. Preprarati su pogodni za sve tipove kože, od prvog dana života, prilagodjeni i nežnoj i osetljivoj koži. Ne sadrže ulja, parafin, alkohol, parabene, estre, alkilamide, PEG. Otporni su na vodu, znoj i pesak i imaju efekat zaštite čak do 6h. Lako se nanose, ne ostavljaju  masne tragove.

Baby Sebamed Sun
sprej, losion i krema
SPF 30, 50, 50+

Korišćenjem medicinske SEBAMED SUN kozmetike za zaštitu od sunca pomažete da koža dece ostane zdrava i smanjujete mogućnost stvaranja promena na koži na minimum.


Literatura:
 
1.    Sun protection factor: meaning and controversies.
2.    S. Schalka, V. M. S. Reis
3.    Published 2011
4.    Topical Sunscreen Application Preventing Skin Cancer: Systematic Review
5.    P. Perugini, Margherita Bonetti, +1 author G. Colombo
6.    Published 11 July 2019
7.    Laurie Barclay, MD: AAP Issues Guidelines on Limiting Sun Exposure in Children, Medscape pediatrics 2011
8.    Stanley B Levy, MD; Chief Editor: Dirk M Elston, MD: Sunscreens and Photoprotection, Medscape dermatology 2018
9.    Influence of sun expositures during childhood and during adulthood on melanoma risk Int J Cancer 1998 Aug 12: 77(4):533-7
10.    Breaking It Down : How Sunscreen Works Elyse Julian, Andrea M. Palestro, Jacqueline A. Thomas Published 2015