- Pon - Pet: 08:00 - 21:00
- Sub - Ned: 09:00 - 17:00
- +381 11 367 48 14
- poliklinika@dr-raketic.rs
- Rajka Mitića
- (Banjički Venac) 28, Beograd
Bolesti koje prenose komarci i krpelji
Sa dolaskom toplijih dana počinje i sezona povećane aktivnosti komaraca i krpelja.
Iako njihov ubod često prođe bez posledica, važno je znati da i komarci i krpelji mogu biti prenosioci različitih virusa, bakterija i parazita.
Groznica Zapadnog Nila - kada simptomi liče na grip
Groznica Zapadnog Nila je virusna infekcija koja se prenosi ubodom zaraženog komarca. U Srbiji je virus prvi put izolovan 2012. godine, a od tada se registruju slučajevi infekcije.
Veliki broj zaraženih nema izražene simptome. Kada se simptomi pojave, mogu podsećati na grip: povišena temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, a ponekad i osip.
Upravo zbog toga simptomi nalik gripu koji se jave tokom leta zaslužuju pažnju, naročito kod starijih osoba i pacijenata sa pridruženim bolestima.
U težim slučajevima infekcija može zahvatiti centralni nervni sistem i dovesti do encefalitisa ili meningoencefalitisa. Bitno je napomenuti da u gotovo 10% obolelih pacijenata bolest ima smrtni ishod – što je čini bolešću kojoj morao pritupiti veoma pažljivo i detaljno.
Važno je znati i to da virus može preneti običan kućni komarac. Zbog toga prevencija počinje i u neposrednom okruženju – uklanjanjem malih površina sa stajaćom vodom u kojima se komarci mogu razmnožavati.
Malarija i putovanja: lekaru obavezno recite gde ste boravili
Malarija danas u Srbiji nije autohtona bolest, ali se registruju importovani slučajevi, odnosno infekcije kod osoba koje su boravile u područjima u kojima je malarija prisutna.
Jedan od karakterističnih simptoma je veoma visoka temperatura sa groznicom koja se može periodično ponavljati, uz izraženu malaksalost i bolove u mišićima. Malarija dovodi i do razaranja crvenih krvnih zrnaca, zbog čega se može razviti anemija.
Zato je podatak o putovanju veoma važan. Ako se nakon povratka iz tropskih ili drugih rizičnih područja pojave temperatura, malaksalost ili pogoršanje opšteg stanja, pacijent bi lekaru trebalo odmah da kaže gde je i kada putovao. U razgovoru se posebno naglašava da tegobe povezane sa infekcijama stečenim na putovanju mogu nastati i nakon povratka.
Za osobe koje putuju u endemska područja postoji mogućnost odgovarajuće antimalarijske profilakse, o kojoj je potrebno konsultovati stručnjake pre putovanja.
Lajmska bolest: obratite pažnju na promene na koži
Jedna od najpoznatijih bolesti koje prenose krpelji jeste Lajmska bolest, izazvana bakterijom Borrelia burgdorferi.
Problem je što osoba ne mora uvek ni da primeti ubod krpelja. Krpelj može sam da se zakači i kasnije otpadne, pa podatak o ubodu ponekad uopšte ne postoji.
Jedan od karakterističnih znakova rane Lajmske bolesti je erythema migrans – crvena promena na koži koja se postepeno širi.
Tipična promena je veća od oko pet centimetara, u ravni kože, ne boli i ne svrbi, a vremenom se širi. Manje crvenilo neposredno nakon ujeda, s druge strane, može predstavljati i lokalnu reakciju kože.
Zbog toga je nakon boravka u prirodi važno pregledati kožu, posebno kod dece. Ako se pojavi promena koja traje i širi se, potrebno je obratiti se lekaru.
Ujeo vas je krpelj - da li odmah treba uzeti antibiotik?
Jedna od važnih tema podcasta odnosi se upravo na čestu dilemu pacijenata: da li nakon svakog uboda krpelja treba preventivno uzeti antibiotik?
U razgovoru se naglašava da se antibiotik ne uzima automatski nakon ujeda krpelja i da evropski protokoli ne preporučuju rutinsku antibiotsku profilaksu. Terapija se određuje prema kliničkoj slici i proceni lekara.
Isto tako, čak i kada analiza pokaže prisustvo borelije u samom krpelju, to ne znači automatski da je infekcija preneta na čoveka niti da je zbog tog rezultata neophodno započeti antibiotsku terapiju. Važno je praćenje pacijenta i njegove kliničke slike.
Kako pravilno izvaditi krpelja?
Oko uklanjanja krpelja postoji mnogo saveta i „narodnih metoda“, ali neke od njih treba izbegavati.
Pre vađenja krpelja ne treba ga mazati alkoholom, uljem, acetonom niti drugim sredstvima. Takođe ga ne treba stiskati prstima. Za uklanjanje se koristi pinceta sa tankim vrhom. Krpelj se prihvata što bliže koži i uklanja. Nakon vađenja mesto se može očistiti alkoholom ili jodom i potom pratiti zbog eventualnih promena na koži.
Krpeljski meningoencefalitis
Krpelji mogu preneti i virus koji izaziva krpeljski meningoencefalitis, bolest centralnog nervnog sistema. U podcastu se navodi da je ova bolest češća u pojedinim delovima centralne i istočne Evrope i Skandinavije, dok se u Srbiji registruje znatno ređe.
Za ovu bolest postoji vakcina, ali se potreba za vakcinacijom procenjuje u odnosu na rizik i boravak u endemskim područjima.
Kako se zaštititi od komaraca i krpelja?
Potpunu zaštitu nije moguće garantovati, ali pravilnim ponašanjem možemo značajno smanjiti mogućnost kontakta.
Prilikom boravka u prirodi preporučuju se svetlija odeća, dugi rukavi i nogavice, kao i detaljan pregled kože nakon povratka, posebno kod dece. Za zaštitu od komaraca mogu se koristiti odgovarajući repelenti i zaštitne mreže na prozorima i vratima.
Važno je uklanjati i stajaću vodu iz posuda, saksija i drugih mesta pogodnih za razmnožavanje komaraca. Njihova najveća aktivnost je od sumraka do svitanja.
Kada je reč o krpeljima, redovno košenje trave može smanjiti mogućnost kontakta. Tokom boravka u prirodi nogavice se mogu uvući u čarape, jer krpelj nakon dolaska na kožu često nastavlja da se kreće dok ne pronađe mekše i prokrvljenije područje.
Prevencija počinje dobrim informacijama
Komarci i krpelji deo su našeg prirodnog okruženja i njihov kontakt sa ljudima nije moguće potpuno sprečiti. Međutim, rizik možemo smanjiti pravilnom zaštitom, pregledom kože nakon boravka u prirodi i pravovremenim obraćanjem lekaru kada se pojave simptomi ili sumnjive promene.
Celu epizodu podcasta „Zdravlje porodice“ pogledajte na YouTube kanalu
Septembar, 2026.