NOĆNO UMOKRAVANJE (ENURESIS) – Doc Dr sci med Nevenka Raketić
Kada treba skinuti pelene?
Kontrola mokrenja je deo normalnog odrastanja i treba početi kada je dete dovoljno zrelo a to je obično na leto treće godine ili između 1.5. i 4. godine. Nove pelene pružaju komfor i deci i roditeljima, a samo nekoliko generacija ranije, pelene su se skidale znatno ranije.Ukoliko se suviše rano počinje sa ovim procesom, oko prvog rođendana ili ranije, može se stvoriti kod deteta otpor, nezadovoljstvo i suprotstavljanje zato što ne može da izvrši zadatak. Zato dete treba da bude psihofizički spremno, da zna da samo skine pelene, koristi vlažne maramice ili toalet papir, da zna kada mu je bešika puna, što oseća kao da ga boli stomak.
Dete uči imitacijom i treba mu prvo pokazati u toku igre sa lutkama, korak po korak kako treba da radi. Prvo se navikava na nošu u toku dana, a zatim i noću. Kada uspešno završe zadatak, dete treba pohvaliti. U slučaju da rezultat izostane, detetu treba pružiti emotivnu podršku, ne pokazivati ljutnju i ne kažnjavati dete. Odvikavanje od pelena obično traje 2. do 3. nedelje i idealno je u prolećnim i letnjim mesecima. I pored toga se može desiti da se sledećih meseci dete umokri noću i ne treba odustajati, zadatak roditelja je da pomogne detetu u odvikavanju.
Postavljanje dijagnoze enureze
Prema vodičima, enureza je svako umokravanje kod dece starije od 5. godina, ali kad pričamo o enurezi obično je to umokravanje u toku noći. To je relativno čest problem o kome se nerado govori. Iako je u većini slučajeva problem bezazlen i prolazan, dovodi do velikih emotivnih problema za dete i porodicu. Enureza predstavlja jedan od najstresnijih događaja u detinjstvu i veliki psihološki problem, dete se povlači u sebe, izbegava odlazak među vršnjake ili na rekreativnu nastavu. Sa druge strane, roditelji se često ljute na dete ne shvatajući prirodu problema.
Osnovna podela enureze je na primarnu i sekundarnu. Primarna enureza je kada dete nije imalo period bez noćnog umokravanja duži od 6. meseci u kontinuitetu, tzv. suvi period. Sekundarna enureza je kada je dete imalo suvi period duži od 6. meseci u kontinuitetu. Druga podela je na monosimptomatsku enurezu, kada je enureza jedini poremećaj i na nemonosimptomatsku, kada su pridružene neke druge disfunkcije donjeg urinarnog trakta kao što su urgetno mokrenje, vlaženje veša, nevoljno umokravanje u toku dana.
Oko 80 odsto dece ima monosimptomatsku primarnu enurezu, čiji su uzroci multifaktorijalni.
- Noćna poliurija – povećano stvaranje urina tokom noći, nastaje zbog poremećenog ritma lučenja antidiureznog hormona (vazopresina), odn. izostanja porasta njegove koncentracije u toku noći, ovaj poremećaj je prisutan kod 2/3 dece.
- Povećana aktivnost detruzora, odn. mišića bešike u toku noći, što smanjuje funkcionalni kapacitet bećike.
- Povišen prag za buđenje – deca koji su „tvrdi“ spavači
- Genetska predispozicija – ukoliko je jedan roditelj imao problem enureze, verovatnoća da će imati i dete je 25%, a ako su oba roditelja imala enurezu, verovatnoća je čak 75%.
- Drugi češći poremećaji kod dece sa enurezom – oko 15% dece ima hiperaktivni sindrom sa poremećajem pažnje, često se javlja i opstiapcija i uvećanje krajnika.Prvi pregled u Savetovalištu
Pedijatar treba da kompletno pregleda dete, da bi se utvrdilo da li postoji organski uzrok enureze, odn. neka druga pridružena bolest. Dalje se preporučuje:
Uraditi analizu urina– sediment i UK – veoma je važno pravilno uzorkovanje urina – pri buđenju uraditi toaleti genitalija toplom vodom i sapunom uzeti srednju mlaz jutarnje mokraće, držati na hladnom i odneti u laboratoriju za najviše 2 sata
Dnevnik mokrenja – voditi 2 dana odn. 48h, gde se vidi količina i vreme unete tečnosti i izmokrenog urina. Najbolje je da se radi vikendom a dete se budi dva puta u toku noći i tada upisati vreme i količinu urina. Količina urina se meri špricem ili menzurom.
Pregled kod nefrologa – Odlučuje o daljim dijagnostičkim postupcima kao što su ultrazvučni pregled urotrakta, osmolarnost urina ili urodinamska ispitivanja.
Lečenje
Više od 10 odsto dece od 7.godina i starije ima enurezu ioko 1 odsto odraslih ima problem enureze.
Najnovije preporuke za lečenje enureze, od februara 2020., od strane Međunarodnog društva za kontinenciju kod dece, su da je i dalje prvi izbor u terapiji korišćenje dezmopresina i alarma za enurezu. Obično se počinje lečenje oko 6. godine (sa navršenih 5. godina).
Alarm za enurezu daje signal detetu i roditeljima da je došlo do umokravanja u toku noći. Alarm ne daje tako dobre rezultate kod dece koja se samo povremeno umokravaju, kod dece koji se umokravaju više nego jednom u toku noći ili kod dece koje imaju dnevno umokravanje. Svrha alarma je da zvukom ili vibracijama obavesti dete i roditelje da je došlo do umokravanja. Cilj je da se dete postepeno uči kada je bešika puna, pre nego što se umokri. Jedan deo alarma se stavlja u veš i aktivira se kad se ovlaži i to dovodi do alarma. Dete tada roditelj treba da probudi i odvede do toaleta da završi mokrenje. Trajanje nošenja je najviše 3 meseca, a obično se kontrola mokrenja uspostavlja za dve nedelje. Uspešnost alarma je 50-80% i nema neželjenih efekata.
Dezmopresin (Minirin) smanjuje stvaranje urina u toku noći do količine koja može da ostane u mokraćnoj bešici. Efikasnost leka se vidi odmah i koristi se najviše 2 nedelje, ako ne ispoljava dejstvo u tom periodu, prekida se primena terapije zato što se pretpostavlja da i dalje neće biti efikasna. Koja će se terapija izabrati zavisi od pojedinačnog slučaja, ali koriste se prvo pojedinačno a kasnije se mogu kombinovati.
Kao druga linija terapije se koriste antiholinergici, koji smanjuju kontrakcije mokraćne bešike i imaju relaksirajući efekat na mišiće bešike, koristi se OKSIBUTININ. Kao treća alternativna terapija su antidepresivi i to IMIPRAMIN, kod koga su indikacije za davanje depresija i enureza. Mnogi autori se ne slažu sa da je psihološki problem uzrok, nego je često prateća pojava, tzv. komorbiditet i odbacuju teoriju o nezrelosti i Frojdove teorije o razvoju.
Spavanje kod deteta sa enurezom je loše, budi se više puta u toku noći i to se odražava sigurno i na aktivnosti u toku dana. Zbog toga treba pristupiti terapiji što pre, a ne čekati da poremećaj spontano prestane. Pored navedene terapije, neophodno je detetu smanjiti unos tečnosti pred spavanje, kao i unošenje slane i slatke hrane.