IMUNOSTIMULACIJA – ŠTA JE IMUNITET I KAKO GA OJAČATI KOD DECE?
Doc. dr sci.med. Nevenka Raketić
Imunski sistem je savršen sistem, koji se sastoji od više organa, tkiva, ćelija i molekula. U timusu i kostnoj srži se stvaraju ćelije imunskog sistema a u limfnim čvorovima i slezini se odvija imunski odgovor. Od tkiva ne treba zaboraviti kožu i sluznice kao epitelne barijere. Praktično svi leukociti su delovi imunskog sistema a molekuli preko kojih ćelije komuniciraju se nazivaju citokini.
Imunitet je otpornost prema infektivnim uzročnicima. Obuhvatnija definicija imuniteta je da je odbrambena reakcija na strane agense i prepoznavanje sopstvenih Ag, što je veoma važno da se spreči autoimunski proces. Imunski sistem se u svakoj sekundi bori protiv različitih mikroorganizama, parazita, toksina, čestica aerozagađenja i malignih ćelija
sistem je najefikasniji kada je u ravnoteži. Preterana reakcija imunskog sistema dovodi do nastanka autoimunskih i alergijskih bolesti, dok snižena reakcija imunskog sistema dovodi do infekcije i malignih bolesti.
Imunski sistem svake osobe je jedinstven, ustanovljene su okvirne normalne vrednosti za neke ćelije i antitela. Pored toga, imunski sistem stvara i više ćelija nego što je potrebno, koje podležu apoptozi – programiranoj ćelijskoj smrti. Zato se postavlja pitanje da li treba povećavati broj ćelija imunskog sistema ili njihovu funkciju.
Treba imati na umu izreku da „dete nije mali čovek“, pa se tako razlikuje i funkcija imunskog sistema kod dece. Ne samo da je nezreo imunski sistem, nego i brojni drugi sistemi, kao što su digestivni (GIT) ili urogenitalni sistem, koji usled fiziološke insuficijencije jetre i pankreasa, kao i nedovoljno zrelih bubrega, smanjena sposobnost metabolizma mnogih materija. Koje su procedure delotvorne za stimulaciju imunskog sistema kod dece?
To su zdrave navike, kao što su spavanje, zdrava ishrana, uzimanje tečnosti, fizička aktivnost, u drugoj grupi je vakcinacija i na kraju suplementi.
U toku spavanje se luči hormon rasta, neuropeptidi kao što su leptin i grelin koji regulišu apetit ali i brojni faktori imunskog sistema, kao što su T limfociti, NK ćelije i citokini. Deca koja nedovoljno spavaju se ne razvijaju pravilno, sklona su infekcijama i gojaznosti. Deci treba obezbediti dovoljno vremena za spavanje u odnosu na uzrast i to do 15h u prvoj godini, oko 12h do pete godine i posle 10 godine 8.5h do 9.5h dnevno.
Zdrava ishrana je veoma važna za imunitet. Preporuke pedijatara su iskazane kao Moj tanjir i polovinu tanjira čini sveže voće i povrće kao najbolji izvor vitamina i antioksidansa. Namirnice koje stimulišu imunski sistem su od voća jagoda, borovnica, kajsija, banana, crveni grejpfrut, papaja, mango, guava a od povrća paradajz, brokoli, spanać, slatki krompir, šargarepa, tikva, crni i beli luk.
Deci treba obezbediti dovoljno tečnosti za dobro funkcionisanje celog organizma, pa i imunskog sistema. Preporučuje se do 8 čaša dnevno i to vode, mleka i prirodnih sokova. Izdvojila bih jogurt kao odličan izvor probiotika, koji vraćaju ravnotežu u digestivnom traktu, i kalcijuma, koji je važan za rast kostiju i zuba kod dece.
Što se tiče fizičke aktivnosti, treba obezbediti najmanje 1h različite aktivnosti u vidu trčanja, plivanja, vožnje bicikla ili plesa. Organizovani sportovi u vidu treninga se preporučuju u školskom uzrastu. U toku fizičke aktivnosti se prevenira gojaznost, jačaju se kosti i mišići, podstiče se rad srca i cirkulacija, smanjuje se oboljevanje.
Vakcinacija je najveće medicinsko dostignuće, koje je smanjilo oboljevanje i smrtnost od mnogih bolesti. Međutim zbog anti-vakcinalnog pokreta, odsustvo vakcinacije u široj populaciji dovodi do ponovne pojave bolesti, za koje se smatralo da su gotovo iskorenjene. U Srbiji je 2017/18 bila epidemija malih boginja, gde je zabeleženo 5718 obolelih i 15 smrtnih slučajeva, uglavnom nevakcinisanih, zbog čega nas je Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) stavila u vrh evropskih zemalja po broju umrlih od malih boginja.
Želim da navedem neke važne činjenice za odbranu vakcinacije. Mnoge bolesti, kao što su difterija, tetanus, dečja paraliza, male boginje, zauške i rubeola nisu spontano nestale, nego su iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji. Vakcinacija nije opterećenje za imunski sistem, koji može raditi na više koloseka. Tehnologija proizvodnje vakcina je jedna od najnaprednijih, od ideje o vakcini do izlaska na tržište prođe između 15 do 20 godina. Zato apelujem na roditelje da vakcinišu svoju decu i da slušaju stručnjake a ne kvazi naučnike ili javne ličnosti.
Jedan od najvažnijih vitamina je vitamin D. Nema ga dovoljno u majčinom mleku, zato se preporučuje kao dodatak ishrani. Najvažniji je za pravilan rast kostiju i zuba, ali stalno se otkrivaju nove funkcije vitamina D. Jedna od njih je imunomodulatorna funkcija, zato što podstiče stvaranje ćelija imunskog sistema i to monocita i makrofaga i sintezu katelicidina, to je jedini antimikrobni peptid koji stvara ljudski organizam. Preporučuje se primena vitamina D i vitamina K od 8 dana nakon rođenja do kraja 3. meseca, a zatim samo primena vitamina D do kraja prve godine a kasnije u zimskim mesecima od oktobra do marta.
Vitamin C podstiče aktivaciju limfocita, produkciju antitela i produkciju IFN-gama, koji deluje antivirusno. Pored dejstva na imunski sistem, povećava nivo HDL, dobrog holestrola, pa tako prevenira nastanak ateroskleroze, inaktivira histamin kao pokretač alergijskih rekacija, smanjuje stopu oboljevanja od karcinoma prostate, kolona i dojke. Hrana bogata vitaminom C su citrusi, jagoda, paprika, brokoli, paradajz. Organizmu je potrebno oko 200 mg vitamina C, a ako se uzima u formi suplementa, preporučene doze (RDI) su za decu su u zavisnosti od uzrasta između 15 i 75 mg dnevno, za žene 75 mg a za muškarce 90 mg vitamina C.
Od minerala za imunitet je najvažniji cink, koji podstiče produkciju T limfocita, neutrofila i NK ćelija, deluje kod virusnih infekcija tako što smanjuje učestalost i dužinu trajanja, a pomaže i zarastanje kože, pa je čest sastojak krema protiv ojeda. U namirnicama cinka ima najviše u crvenom mesu, morskoj ribi, orašastim plodovima, žitaricama sa celim zrnom i mahunarkama. Interesantna je pojava da usled prekomerne eksploatacije obradivog zemljišta, više hiljada godina na ovim prostorima, naša zemlja nema dovoljno cinka, pa ga nema u dovoljnoj količini ni u voću i povrću. Zbog toga se većina autora slaže da cink treba da se unosi putem suplemenata. Potrebna dnevna količina cinka od 15-25 mg dnevno. Što se tiče dece, RDI je od 3 mg do 10 mg.
Prema definiciji SZO, probiotici su živi mikoorganizmi koji, kada se unesu u organizam u dovoljnim količinama, održavaju zdravlje domaćina. Probiotici su tzv. „dobre bakterije“ koje pomažu varenje hrane i smanjuju povećanu propustljivost creva, što se dešava u toku dijareje. Od dejstva na imunitet, probiotici sprečavaju adherenciju mikroorganizama, povećavaju aktivnost T limfocita i makrofaga i produkciju IgA antitela. Postoji više sojeva probiotika, koji se daju prema različitim indikacijama, a najbolje dejstvo na imunitet imaju sojevi Lactobacillus rhamnosus GG i Lactobacillus reuteri. Preporučena primena probiotika je u zimskim mesecima, kada se daju uzastopno 3 meseca ili 10 dana zatim 20 dana pauzei ponavlja se.
Glukani su šećeri (polisharidi) koji se izoluju iz pečuraka i podstiču imunitet tako što jačaju sistem komplementa, makrofage i NK ćelije. Pored toga imaju anti-karcinogenu ulogu i smanjuju simptome alergija. Preporučene dnevne doze glukana su 3 mg za decu i 15 mg za odrasle.
Na kraju bih istakla važnost porodice u imunitetu, gde detetu treba obezbediti čist dom i zdrave navike u vidu pranja ruku i svakodnevnog kupanja. Roditelji treba da pruže dobra primer detetu u vidu pravilne ishrane i navike vežbanja. Kako dete raste, tako mu se razvija imunski sistem i bolje se bori protiv infekcija i drugih bolesti.