Hronična opstipacija kod dece može da dovede do velikog zadržavanja stolice, širenja rektuma i gubitka senzorne i motoričke funkcije. Zato je važno da pedijatar što pre napravi plan lečenja, ukoliko je potrebno da u tim za lečenje pozove pedijatra gastroenterologa, dečjeg hirurga ili psihologa. Uobičajeno je da kod polovine mališana mlađih od pet godina u prvoj godini lečenja prestaju tegobe vezane za opstipaciju, kod još polovine dece opstipacija prestaje u drugoj godini lečenja, dok preostala deca imaju problem opstipacije i u odraslom dobu.

Opstipacija kod dece se prilično teško leči, zahteva dugotrajnu psihološku podršku i primenu lekova i medicinskih sredstava. Osnove lečenja se mogu podeliti na tri dela: primena laksativa, promene ponašanja i promene jelovnika i obično se kombinuju sva tri pravca lečenja. Cilj terapije je izbacivanje omekšane stolice, idealno je svakodnevno ili svaki drugi dan. Po uključenju terapije, dete se dalje prati i dolazi na kontrolne preglede na jedan do tri meseca, u zavisnosti od vrste terapije.

Što se tiče lečenja fekalne inkontinencije, prvi korak je da roditelji i dete shvate da je to nevoljan proces. Kontrakcije rektuma se dešavaju stalno, čak i kod opstipacije, i imaju za posledicu relaksaciju sfinktera, zbog čega dolazi do izbacivanja tečne stolice. Dete treba da se usmeri da redovno ide u toalet i da proverava da li je veš zaprljan.

Sprovođenjem lečenja opstipacije se smanjuje uznemirenost deteta i roditelja, kao i osećaj krivice i stida. Roditelji mlađe dece koja su imala bolnu defakciju ne smeju prisilno da teraju dete da defecira, a kod starije dece gde postoji fekalna inkontinencija, roditelji treba da pokažu razumevanje i empatiju.

1. LAKSATIVI

Za početak se preporučuje kontinuirana svakodnevna primena laksativa sve do uspostavljanja normalnog ritma defekacije. Treba objasniti roditeljima da su zablude da dugotrajna primena laksativa dovodi do zavisnosti od laksativa ili predstavlja rizik za nastanak karcinoma kolona.

Osmotski laksativi  se primenjuju u obliku sirupa i proizvode osmotski efekat u debelom crevu koji dovodi do njegovog proširenja i ubrzava peristaltiku (pokrete creva). Laktuloza je sintetski složeni šećer (disaharid), koji ima sladak ukus, ne absorbuje se i dobro se toleriše. Retko može da izazove nadutost stomaka i gasove, što je posledica fermenatcije laktuloze od stane crevne flore. Sorbitol je alkohol glukoze koji se ne apsorbuje, prijatnog je ukusa, retko može izazvati gasove i nadutost, prisutan je u voćnim sokovima. Kod dece starije od dve godine je efikasan polietilen glikol (PEG-3350). To je ekstremno veliki molekul koji se slabo absorbuje. Obično se nalazi u obliku praška bez mirisa i ukusa i rastvara se u bilo kojoj tečnosti, najbolje u vodi. PEG može da bude i sastavni deo čepića a često se koristi kao purgativ u pripremi za kolonoskopiju. Nema neželjenih dejstava, ali kada se primene velike doze, može dovesti do muke, nadimanja, grčeva u stomaku i povraćanja. Magnezijum hidroksid ili magnezijum citrat se primenjuje tako što se rastvori u vodi i prijatnog je ukusa. Posle njihove primene dolazi do oslobađanja holecistokinina koji stimuliše pokrete creva i sekreciju, zbog čega se mogu javiti grčevi stomaka, tako da se izbegava primena kod dece.

Stimulatorni laksativi se primenjuju takođe u obliku sirupa, pojačavaju peristaltiku creva i predstavnik ove grupe je sena koja stimuliše sekreciju soli i vode u debelom crevu i time njegovu pokretljivost. Kod dece se obično primenjuje u kraćem vremenskom periodu zato što može dovesti do grčeva u stomaku.

Lubrikanti omekšavaju stolicu i smanjuju absorpciju vode iz gastrointestinalnog trakta, primenjuju se u obliku čepića (supozitorija) ili se rastvaraju u tečnosti. Glavni lubrikanti su mineralna ulja i bizakodil. Dizimpakcija je termin koji označava potpunu eliminaciju zaostale stolice odn. evakuaciju kolona. Pokazano je da je za dizimpakciju veoma efikasna primena mineralnih ulja ili politeilen glikola u visokim dozama, dok za druge laksative ne postoji dovoljno dokaza da su delotvorni. Za mlađu decu su pogodne glicerolske supozitorije a za stariju decu bizakodil supozitorije. Takođe mogu da budu efikasni klistiri od fosfata, fiziološkog rastvora ili mineralnih ulja, dok se ne preporučuje primena klistira od sapuna i vode ili magnezijuma jer imaju potencijalno toksično dejstvo.  U veoma retkim slučajevima se može kod dugotrajne opstipacije kod dece može sprovesti operativni zahvat i postavljanje katetera (cekostome), mada se ova procedura izbegava zbog moguće stenoze, bola ili infekcije.

Za terapiju održavanja perioda bez opstipacije u dužem vremenskom periodu, najbolji su osmotski laksativi. Primena stimulatornih laksativa se ne preporučuje u dužem vremenskom periodu kod dece zato što može dovesti do atoničnog kolona i sniženog nivoa kalijuma (hipokalijemije), nego je bolja njihova povremena (intermitentna) primena.

2. PROMENA PONAŠANJA

Ponašanje koje ispoljavaju deca sa opstipacijom je prepoznatljivo, deca čuče, stiskaju noge ili celo telo, pridržavaju se za nameštaj ili majku, crvena su u licu, preznojavaju se, plaču i kriju se tokom defekacije, sve zbog straha od bola. Promene ponašanja deteta sa opstipacijom treba da sprovode roditelji uz podršku pedijatra i ukoliko je potrebno gastroenterologa. Psiholog daje roditeljima smernice kako da uspostave interaktivni odnos roditelj-dete i pruža im podršku a sa decom psiholog obično sprovodi bihejvioralnu terapiju koja ima uticaj na promenu ponašanja kod dece sa opstipacijom.
Pre svega treba da se uspostave zdrave navike u vezi odlaska u toalet i roditelji ne treba da požuruju dete nego da prate njegov ritam. Ukoliko se vodi dnevnik, svaki put kada dete defecira, treba ga adekvatno nagraditi i pohvaliti a vođenje dnevnika omogućava i uvid u napredak lečenja. Dete treba da se ohrabruje da ide u toalet dva puta dnevno u trajanju od 5 do 10 minuta, najbolje posle doručka i večere zbog pojave gastrokoličkog refleksa nakon obroka, koji podstiče defekaciju. Školsku decu treba ohrabrivati da idu u toalet u školi.

Trajanje terapije je sve dok dete nekoliko nedelja ili meseci nema prisutan bol, strah ili zadržavanje stolice. Pedijatar treba da objasni roditeljima da su moguće ponovne pojave opstipacije (relapsi), posebno u toku raspusta ili u situacijama stresa.

3 PROMENA JELOVNIKA

Roditelji treba da se trude da se dete pravilno i raznovrsno hrani. Ishrana deteta sa opstipacijom treba da uključuje što više svežeg voća i povrća, pojačan unos vlakana, pojačan unos tečnosti, pre svega vode, kao i ugljenih hidrata. Kompleksni ugljeni hidrati i šećeri koji se ne apsorbuju (npr. sorbitol) povećavaju količinu tečnosti u stolici i nalaze se u voćnim sokovima i to od jabuke, kruške ili šljive. Jedna od preporuka je i da se u nekom periodu sprovede eliminacija kravljeg mleka iz ishrane deteta, zato što proteini kravljeg mleka mogu biti uzročnici opstipacije, a da se kravlje mleko zameni sojinim ili badeomovim mlekom.