Istorijat MMR vakcine i kalendari imunizacije

Iako su se proučavanja razvoja vakcine i izolacije virusa sprovodila još pedesetih godina prošlog veka, vakcina protiv malih boginja je počela da se primenjuje u SAD 1963. godine i od tada se stalno usavršavala. Od 1971. godine se u SAD primenjivala kao MMR vakcina, gde se pored  virusa malih boginja (morbilla), nalaze i virusi zaušaka (mumps) i crvenke (rubella). Od 2005. godine se na tržištu može naći i MMRV vakcina, gde je dodat i virus ovčijih boginja (varičele). Procena Svetske Zdravstvene Organizacije je da je u periodu od 20 godina (2000-2020.god.) sačuvano oko 31.7 miliona života zahvaljujući vakcinaciji protiv malih boginja.   

Vakcinacija protiv malih boginja je započela u Srbiji 1971. godine, tako što se davala u jednoj dozi. Kombinovana vakcina protiv malih boginja i zaušaka se koristila od 1981. godine a MMR vakcinacija od 1996. godine. Kako je u svetu pokazano da imunitet posle jedne doze vakcine traje oko 10 godina, počela je da se daje u dve doze, da bi se osigurao što duži imunitet. U Srbiji, kao i u većini evropskih zemalja, se primenjuje MMR vakcinacija u drugoj godini i u sedmoj godini pre upisa u prvi razred.  

Da bi našim čitaocima bio jasniji vakcinalni status u odnosu na male boginje, osobe koje su rođene pre 1970. godine nisu vakcinisane a rođeni između 1970. i 1990. godine su vakcinisani jednom dozom, što znači da imunitet nije potpun. Za osobe koje su rođene između 1990. do 1996. godine je bio nepotpun obuhvat vakcinacijom zbog sankcija i osobe koje su rođene 1996. godine i kasnije su vakcinisane sa dve doze MMR vakcine i imaju potpun imunitet.  

Antivakcinalni pokret

Iako antivakcinalni pokret postoji od početka stvaranja vakcina, internet i globalizacija su doprineli širenju ideja ovog pokreta. Problem je što se iznose ideje na osnovu netačnih i nepotvrđenih tvrdnji i tako osobe koje su popularne na društvenim mrežama šire dezinformacije velikom broju ljudi.  Odbijanje vakcinacije ima snažnu političku, kulturološku i emotivnu osnovu za pripadnike ovog pokreta i teško je promeniti njihovo mišljenje. Pripadnici antivakcinalnog pokreta imaju nedovoljno znanje o prednostima vakcinacije i preterano samopouzdanje o mogućnostima da izbegnu bolest a sa druge strane imaju nepoverenje u zdravstveni sistem ili šire u državne institucije. Antivakcinalni pokret je svoj procvat doživeo krajem devedestih godina prošlog veka zahvaljujući Endrju Vejkfildu (Andrew Wakefield), lekaru koji je dao autentičnost njihovim tvrdnjama.

Delovanje Endrju Vejfilda

Endrju Vejkfild je bio predavač i konsultant iz gastroenterologije u Školi medicine u Londonu i prvo je 1995. godine u vodećem medicinskom časopisu Lancet objavio članak da male boginje i MMR vakcina mogu da izazovu inflamatornu bolest creva pod nazivom Kronova bolest. U istom časopisu Lancet je 1998. godine objavio članak da je glavni krivac porastu autizma MMR vakcinacija. Kod autistične dece je navodno je pronašao novi sindrom pod nazivom autistični enterokolitis i postavio korelaciju između enterokolitisa, autizma i MMR vakcine. Tada se desio prelomni trenutak, da bi navodni rezultati bili dostupni ne samo naučnim krugovima gde se čita Lancet, nego i široj populaciji, Vejkfild je zakazao konferenciju za štampu, gde je pozvao novinare iz časopisa i TV stanica i senzacija se širila munjevitom brzinom.   

Od tada je sprovedeno više desetina nezavisnih istraživanja različitih timova naučnika i utvrdili su da ni male boginje ni vakcina protiv njih ne izazivaju bolesti. Naučnici su kritikovali metodologiju ovog rada, pre svega što je u ispitivanje uključeno samo dvanaestoro dece. Pored toga su falsifikovani podaci da su se poremećaji ponašanja javljali oko 2 nedelje posle vakcinacije a većina dece je već imala simptome autizma.

Međutim, novinar Sandej Tajmsa Brajan Dir je utrvdio da je Vejkfild imao sukob interesa tokom istraživanja. Sa jedne strane, institucija gde je radio Vejkfild je bila sponzorisana od strane advokata koga je angažovala antivakcinalna organizacija JABS sa namerom da podrije kredibilitet vakcine. Sa druge strane, Vejkfild je osnovao kompaniju čiji je cilj da proizvodi vlastite vakcine i dijagnostičke testove čija bi zarada bila višemilionska i zato je bilo važno da se baci sumnja na MMR vakcinu.  

Britanski Opšti medicinski savet je 2010. godine proglasio Vejkfilda krivim po trideset tački optužbe, pre svega za neiskrenost i neodgovornost, kao i korišćenje invazivnih procedura kao što je kolonoskopija i limbalna punkcija na maloj deci, koje su bile nepotrebne. Te godine je Vejkfild izbrisan iz britanskog medicinskog registra i zabranjeno mu je da se bavi medicinom u Velikoj Britaniji, a njegov članak je povučen iz Lanceta i proglašen neistinitim.   

Vejkfild danas živi u SAD, nije licenciran za obavljanje lekarske prakse u SAD i snima dokumentarce koji osuđuju vakcinaciju.

Posledice odbijanja MMR vakcinacije

Lavina straha koja je pokrenuta ovim člankom je promenila tok vakcinacije. Odbijanje vakcinacije MMR vakcinom je imalo za posledicu epidemiju malih boginja prvo u Velikoj Britaniji a kasnije i u celom svetu. Poslednjih decenija najveća epidemija malih boginja u svetu je bila između 2017. i 2019. godine. U Srbiji je u tom periodu epidemija malih boginja odnela 15 života, a početkom februara 2024. godine smo svedoci nove epidemije malih boginja (videti članak na našem blogu „Zašto su male boginje opasne po život“).

U većini zemalja se pojava malih boginja svodila na pojedinačne slučajeve zahvaljujući vakcinaciji. U 2000-oj godini je vlada SAD proglasila eliminaciju malih boginja kao endemske bolesti, tj. da bolest postoji u kontinuitetu u zajednici tokom dužeg vremenskog perioda. Međutim, zahvaljujući dejstvu antivakcinalnog pokreta i zbog velikog broja turista koji prenose bolest iz različitih delova sveta, ponovo se u SAD pojavljuju epidemije malih boginja.

Moje mišljenje je da Vejkfild kao abdominalni hirurg koji se bavio transplantacijom jetre nije bio dovoljno edukovan na polju vakcinacije, pedijatrije ili psihijatrije. Jedina veza između MMR vakcine i autizma vremenska, prvi znaci autizma se uočavaju u drugoj godini, kada se primenjuje MMR vakcina, mada kod većine dece sa autizmom nije sprovedena vakcinacija. I dalje sam mišljenja da je vakcinacija najveće medicinsko dostignuće, koje je spasilo milione života. Vakcinacija je stvar individualne ali i kolektivne odgovornosti i jedina mera zaštite od teških kliničkih formi oboljevanja, bolničkog lečenja i smrtnih ishoda (Saopštenje Batuta, februar 2024.).

Doc dr sci med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog

Mart 2024.