Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana u prvim mesecima života bebe. Kako beba raste, tako se povećavaju potrebe za hranljivim materijama i zato je neophodno da se uvede čvrsta hrana ili kako se drugačije kaže, nemlečna ishrana. Između četvrtog i šestog meseca se počinje uvođenje čvrste hrane, najbolje sa navršenih pet meseci. Do tada je beba počela da sedi, razvio se potpuno refleks gutanja, kao i digestivni sistem, koji je sposoban da vrši varenje i druge hrane pored mleka.

Za početak treba pripremiti pribor za jelo, koji se sastoji iz posuda i kašičica koje su samo za bebu. Pored toga treba da se pripreme posude za kuvanje, a od pomoći mogu da budu aparati za kuvanje na pari i seckanje (blenderi). Hrana se uvodi na kašičicu, ne daje se na flašicu. Prvo se hrana pasira, zatim gnječi i na kraju kada beba ima već nekoliko zuba, hrana se secka. Sva hrana se termički obrađuje, osim banane i citrusnog voća. 

Beba treba da se hrani u stolici za hranjenje, blizu trpezarijskog stola gde obeduju drugi članovi porodice, pre svega da ih beba gleda i imitira, a takođe da porodica bude na okupu. Bebu prvo hrane roditelji, a kasnije joj treba dozvoliti da dodiruje hranu i da sama pokuša da jede kašičicom. Ne prepooručuje se da se beba hrani ispred ekrana televizora, kompjutera ili mobilnih telefona.

Uvođenje čvrste hrane kod beba se sprovodi postepeno iz dva razloga. Prvo je neophodno da se beba navikne na nove ukuse, jer je do tada majčino mleko bila jedina hrana. Drugi razlog je da se prate eventualne alergijske reakcije na novu hranu i zbog toga se nova hrana uvodi u jutarnjim časovima. Prvo se uvode male količine hrane, par kašičica, koje se svakog dana povećavaju. Prvih nekoliko meseci količina hrane po obroku je oko 125 g ili pola posude za hranjenje, a kasnije je do 250 g, što čini punu celu posudu. Hranu treba spremati u dovoljnoj količini, ali ne insistirati da beba mora da pojede svu hranu, a posebno ne namirnice koje joj se ne dopadaju. Ako beba odbija novu hranu, ne treba odustajati, nego joj ponuditi ponovo istu hranu za dve do tri nedelje. 

U toku uvođenja čvrste hrane, potrebno je nastaviti sa dojenjem ili primenom adaptiranih mlečnih formula. Dnevne potrebe bebe do navršenih godinu dana za mlekom i mlečnim proizvodima iznose od 600 do 900 mililitara a najbolje je dan počinjati i završavati mlekom. Što se tiče vode, dobro je davati vodu između obroka, u količini koju beba želi, prvo na kašićicu, zatim iz specijalne čaše za bebe.  

Svaka nova namirnica se uvodi pojedinačno, na tri do pet dana, tako da se sedmično uvode otprilike dve namirnice. Nova namirnica se može kombinovati sa prethodno uvedenim namirnicama. Najbolje je hranu pripremati svežu i davati je bebi odmah posle hlađenja. Ukoliko nekada nisu u mogućnosti da skuvaju hranu, roditelji ne treba da se opterećuju, postoje gotove kašice koje mogu da zamene. U periodu do šestog meseca je prvo uvode žitarice, i to pirinčana kaša, koja se pravi sa vodom, majčinim mlekom ili adaptiranom mlečnom formulom. U tom periodu se mogu uvesti i druge žitarice kao što su kukuruz, heljda, proso i ovas, a zatim i žitarice sa glutenom, kao što su pšenica, raž i ječam. Povrće i voće može da se uvodi samostalno ili zajedno sa kašicama od žitarica, najbolje sa pirinčanim kašom. Prvo se uvek uvodi povrće, zato što ukoliko se prvo uvede voće, zbog slatkog i prijatnog ukusa voća, beba će odbijati drugu hranu. Od povrća se uvodi krompir, šargarepa, tikvice, paškanat, celer a od voća u početku samo jabuka.

Od šestog do osmog meseca se nastavlja sa uvođenjem povrća i to brokoli, karfiol, prokelj i grašak, a tada se više uvodi voće i to kruška, banana, šljiva, bundeva, kajsija, nektarina, breskva. Od mesa se uvodi piletina i ćuretina, koja se sprema zajedno sa već uvedenim povrćem.

Od osmog do desetog meseca se uvodi zeleno lisnato povrće i to blitva, zelje, spanać, a od ostalog povrća špargla, patlidžan, paprika, crni luk i praziluk, a od voća trešnja, višnja, smokva, kao i dinja i lubenica. Nastavlja se sa uvođenjem mesa i to teletine i junetine, a uvodi se i žumance, koje se skuva i daje prvo četvrtina, polovina i na kraju celo žumance, zajedno sa povrćem. Od mlečnih proizvoda se uvodi mlad sir, jogurt, kiselo mleko, pavlaka, kajmak i puter, što znatno olakšava osmišljavanje obroka i kombinuju se sa žitaricama.  

Od desetog do dvanaestog meseca se od povrća uvodi pasulj, sočivo, boranija, kupus, paradajz, keleraba, kelj, pečurke. Od voća se uvode citrusi i to pomoranndža, mandarina, kao i jagode. Od mesa se uvode jagnjetina, svinjetina i divljač, a od ribe je najbolje uvesti morsku ribu.

Beba do prvog rođendana treba da ima tri obroka, koji su okvirno podeljeni tako da jedan obrok čine žitarice, drugi povrće sa mesom i treći obrok treba da čini voće. U povrće se može staviti par kapi maslinovog ili drugog nerafinisanog ulja, da bi se poboljšao ukus. U bebinu hranu ne treba dodavati so, šećer i druge začine a do navršenih godinu dana se ne preporučuje kravlje mleko, belance, med, koštunjavo voće (orah, badem, lešnik) i morski plodovi.

Pravilno uvođenje čvrste hrane kod beba direktno utiče na pravilan rast i razvoj i stvara dobre navike u ishrani kasnije u toku života. Ukoliko proces uvođenja čvrste hrane nije adekvatan, povećava se rizik od nastanka gojaznosti, alergija ili malokrvnosti. Roditelji treba da se pridržavaju saveta stručnjaka i da učine da ceo proces bude zadovoljstvo za njih i bebu. 

Tekst napisala: Doc Dr sci med Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije