- Pon - Pet: 08:00 - 21:00
- Sub - Ned: 09:00 - 17:00
- +381 11 367 48 14
- poliklinika@dr-raketic.rs
- Rajka Mitića
- (Banjički Venac) 28, Beograd
Da li možemo da sprečimo respiratorne infekcije kod dece?
Zašto se deca često razboljevaju, kada je kašalj razlog za zabrinutost i šta roditelji mogu da učine kako bi zaštitili zdravlje svojih mališana?
Polazak u vrtić, dolazak hladnijih dana i sezona respiratornih infekcija za mnoge roditelje donose dobro poznat scenario. Tek što se dete oporavi od jedne prehlade, ponovo se pojavljuju zapušen nos, kašalj ili povišena temperatura. Ponekad se čini da periodi između dve infekcije postaju sve kraći, a pitanja i nedoumice roditelja sve brojniji.
Da li je normalno da se dete toliko često razboljeva? Da li učestale infekcije ukazuju na oslabljen imunitet? Kada je dovoljno pratiti simptome kod kuće, a kada je neophodno potražiti pomoć lekara? I ono što roditelje možda najviše zanima – možemo li respiratorne infekcije sprečiti?
U 24. epizodi podkasta „Zdravo lice porodice”, dr Nevenka Raketić, pedijatar-imunolog i osnivač Poliklinike dr Raketić, razgovara sa dr Nevenom Jovičić, specijalistom pedijatrije i dečjim pulmologom, o najčešćim respiratornim infekcijama u dečjem uzrastu, njihovom lečenju, prevenciji i značaju imunizacije.
Česte respiratorne infekcije - deo odrastanja ili razlog za brigu?
Jedna od prvih nedoumica sa kojom se roditelji susreću jeste koliko respiratornih infekcija godišnje može da se smatra uobičajenim.
Deca predškolskog uzrasta mogu imati šest do osam respiratornih infekcija tokom godine, a da to ne ukazuje na postojanje ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Posebno je karakterističan period polaska u vrtić, kada dete dolazi u kontakt sa velikim brojem drugih mališana, a samim tim i sa različitim virusima.
Kako objašnjava dr Jovičić, imunski sistem deteta u ovom uzrastu nije nužno oslabljen, već se još uvek razvija i stiče iskustvo u prepoznavanju različitih uzročnika infekcija.
Svaki kontakt sa novim mikroorganizmom može doprineti stvaranju imunološke memorije. Međutim, to ne znači da dete mora često da bude bolesno kako bi razvilo zdrav imunitet. Naprotiv, odgovarajuća prevencija, higijenske navike i vakcinacija imaju važnu ulogu u zaštiti zdravlja tokom odrastanja.
Zato učestalost infekcija nikada ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu uzrasta, boravka u kolektivu, toka bolesti, oporavka i opšteg razvoja deteta.
Koji virusi najčešće izazivaju respiratorne infekcije kod dece?
Iako roditelji često koriste zajednički naziv „prehlada”, respiratorne infekcije mogu imati različite uzročnike, simptome i tok bolesti.
Najveći broj ovih infekcija u dečjem uzrastu izazivaju virusi, među kojima su rinovirusi, adenovirusi, virusi parainfluence, humani metapneumovirus, virus gripa i respiratorni sincicijalni virus, poznat kao RSV.
Posebna pažnja tokom razgovora posvećena je upravo RSV-u, koji kod starije dece često izaziva simptome slične običnoj prehladi, dok kod odojčadi i dece mlađe od dve godine može dovesti do ozbiljnijih oboljenja donjih disajnih puteva, uključujući bronhiolitis i upalu pluća.
Sa druge strane, grip se često prepoznaje po naglom početku bolesti, visokoj temperaturi, izraženoj malaksalosti, bolovima u mišićima i suvom, nadražajnom kašlju.
Ipak, naziv virusa nije jedino što određuje ozbiljnost infekcije. Dva deteta mogu imati istog uzročnika, ali potpuno različitu kliničku sliku. Zato je, pored prepoznavanja simptoma, važno pratiti opšte stanje deteta i blagovremeno reagovati ukoliko dođe do pogoršanja.
Kada kašalj prestaje da bude samo simptom prehlade?
Kašalj je jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji dovode decu na pregled pedijatru. Iako može biti uporan i iscrpljujući, važno je razumeti da on predstavlja prirodni odbrambeni mehanizam organizma.
Njegova osnovna uloga jeste da pomogne u uklanjanju sekreta i drugih nadražujućih materija iz disajnih puteva. Upravo zbog toga svaki kašalj ne zahteva primenu lekova za njegovo suzbijanje.
Nakon akutne respiratorne infekcije, kašalj se može zadržati i nekoliko nedelja, čak i kada su ostali simptomi bolesti prestali.
Međutim, postoje situacije u kojima je neophodna dodatna pažnja. Ubrzano ili otežano disanje, uvlačenje kože između rebara, zviždanje pri disanju, izražena malaksalost, odbijanje tečnosti i pogoršanje opšteg stanja predstavljaju razloge za pregled.
Posebno zabrinjavaju simptomi kao što su plavičasta boja usana, poremećaj svesti ili izražene teškoće sa disanjem, kada je neophodna hitna medicinska pomoć. Takođe, kod beba mlađih od tri meseca, temperatura od 38°C ili više zahteva neodložnu procenu lekara.
Tokom razgovora posebna pažnja posvećena je i laringitisu, koji roditelji često prepoznaju po karakterističnom grubom kašlju, nalik lavežu psa. Iako ovaj simptom može delovati veoma dramatično, ozbiljnost stanja procenjuje se prvenstveno na osnovu načina disanja i opšteg stanja deteta.
Najvažnija poruka za roditelje jeste da ne treba procenjivati bolest isključivo prema jačini kašlja ili visini temperature, već prema celokupnoj kliničkoj slici.
Zašto inhalacije nisu univerzalno rešenje za svaki kašalj?
Inhalacije su postale gotovo neizostavan deo kućne nege dece tokom respiratornih infekcija. Međutim, njihova primena često je praćena pogrešnim očekivanjem da svaki kašalj može da se ublaži istom terapijom.
U podkastu je naglašeno da inhalator predstavlja način primene terapije, a ne lek sam po sebi.
Bronhodilatatori i inhalacioni kortikosteroidi imaju različite mehanizme delovanja i jasno definisane indikacije. Njihova primena zavisi od uzroka tegoba, kliničke slike i procene lekara.
Zbog toga nije preporučljivo samoinicijativno uvoditi inhalacione lekove, koristiti terapiju koja je ranije propisana za drugu epizodu bolesti ili primenjivati preparate samo zato što su pomogli nekom drugom detetu.
Neodgovarajuća terapija ne samo da može izostati sa željenim efektom već u pojedinim situacijama može i pogoršati tegobe.
Kod blažih respiratornih infekcija često su najvažnije jednostavne mere: redovna higijena nosa, posebno pre hranjenja i spavanja, dovoljan unos tečnosti, odmor i praćenje opšteg stanja deteta.
Smanjen apetit tokom bolesti nije neuobičajen, pa roditelji ne treba da insistiraju na obrocima po svaku cenu. Mnogo je važnije da dete unosi dovoljno tečnosti i da se prate eventualni znaci dehidratacije.
Antibiotici i respiratorne infekcije - kada su zaista potrebni?
Jedna od važnih tema razgovora jeste i racionalna primena antibiotika.
Budući da najveći broj respiratornih infekcija kod dece izazivaju virusi, antibiotici u takvim slučajevima nisu efikasni. Njihova primena ne skraćuje trajanje virusne infekcije niti sprečava automatski razvoj komplikacija.
Naprotiv, nepotrebno korišćenje antibiotika može doprineti razvoju antimikrobne rezistencije, koja predstavlja jedan od značajnih izazova savremene medicine.
To, naravno, ne znači da antibiotike treba izbegavati u svim okolnostima. Kada postoji bakterijska infekcija koja zahteva antibiotsko lečenje, njihova primena je opravdana i veoma važna.
Ključno je da odluku o uvođenju antibiotika, izboru preparata i trajanju terapije donosi lekar, na osnovu pregleda i kliničke procene.
Odgovorno lečenje ne podrazumeva primenu što više lekova, već izbor odgovarajuće terapije u pravom trenutku.
Vakcinacija - jedan od najvažnijih koraka u prevenciji
Kada govorimo o sprečavanju respiratornih infekcija, posebno mesto pripada imunizaciji.
Iako ne postoji vakcina koja može sprečiti sve respiratorne infekcije, savremena medicina raspolaže efikasnim načinima zaštite od pojedinih uzročnika koji mogu izazvati ozbiljna oboljenja i komplikacije.
Tokom razgovora istaknut je značaj vakcinacije protiv pneumokoka, bakterije koja može izazvati upalu pluća, meningitis i druge invazivne infekcije.
Jednako je važna zaštita od velikog kašlja, odnosno pertusisa, posebno kod novorođenčadi i odojčadi, kod kojih ova bolest može imati veoma ozbiljan tok.
Posebna pažnja posvećena je i sezonskoj vakcinaciji protiv gripa. Ona je naročito značajna za decu sa određenim hroničnim oboljenjima, uključujući astmu i neuromišićne bolesti, kod kojih grip može dovesti do težih komplikacija.
Vakcinacija protiv gripa može se sprovoditi od navršenih šest meseci, u skladu sa važećim preporukama.
Važna tema bila je i prevencija RSV infekcija kod najmlađih pacijenata. Pored vakcinacije, savremeni pristupi prevenciji uključuju i primenu monoklonskih antitela, koja omogućavaju pasivnu zaštitu od ovog virusa.
Mogućnosti njihove primene zavise od uzrasta deteta, zdravstvenog stanja, faktora rizika i dostupnih programa prevencije.
Zbog toga je razgovor sa pedijatrom važan korak u donošenju informisane odluke o najboljem načinu zaštite deteta.
Imunitet, mikrobiota i suplementi - postoji li formula za otpornost?
U želji da zaštite decu od čestih infekcija, roditelji često posežu za različitim preparatima za jačanje imuniteta. Međutim, imunski sistem je složen mehanizam na koji utiče veliki broj faktora, pa univerzalno rešenje ne postoji.
U završnom delu podkasta razgovaralo se o ulozi crevne mikrobiote, vitamina D, cinka i probiotika u očuvanju zdravlja.
Mikrobiota predstavlja zajednicu mikroorganizama koji žive u našem organizmu i učestvuju u brojnim fiziološkim procesima, uključujući regulaciju imunskog odgovora.
Posebno je značajno razumeti da primena antibiotika može uticati na ravnotežu crevne mikrobiote, a njen oporavak može zahtevati određeno vreme.
Vitamin D i cink imaju važne fiziološke uloge u funkcionisanju imunskog sistema, dok se efekti probiotika razlikuju u zavisnosti od konkretnog soja i indikacije.
Ipak, suplementacija ne predstavlja zamenu za pravilnu ishranu, dovoljno sna, fizičku aktivnost, higijenske navike i preporučenu imunizaciju.
Takođe, nije svakom detetu potrebna ista suplementacija. Izbor preparata i doziranje treba prilagoditi uzrastu, zdravstvenom stanju i individualnim potrebama, uz savet pedijatra.
Možemo li zaista sprečiti respiratorne infekcije kod dece?
Odgovor na pitanje iz naslova ove epizode nije jednostavno „da” ili „ne”.
Respiratorne infekcije predstavljaju sastavni deo odrastanja, naročito u periodu kada deca počinju da borave u kolektivu. Potpuno izbegavanje kontakta sa svim virusima nije moguće, ali to ne znači da smo nemoćni kada je reč o prevenciji.
Pravovremena imunizacija, odgovorno korišćenje lekova, pravilna nega tokom bolesti, higijenske navike i redovno praćenje zdravstvenog stanja deteta mogu značajno doprineti smanjenju rizika od pojedinih infekcija i njihovih komplikacija.
Jednako je važno da roditelji razumeju da učestale prehlade ne znače automatski da dete ima slab imunitet, ali i da nauče da prepoznaju simptome koji zahtevaju dodatnu pažnju.
Najvažniji saveznik u očuvanju zdravlja deteta jeste informisan roditelj, koji uz podršku pedijatra može da razlikuje uobičajen tok bolesti od situacija koje zahtevaju pravovremenu medicinsku intervenciju.
Saznajte više u novoj epizodi podkasta „Zdravo lice porodice”
Koliko respiratornih infekcija je uobičajeno tokom detinjstva? Kada kašalj zahteva lečenje? Koja je uloga vakcinacije i možemo li zaista uticati na učestalost razboljevanja?
O ovim i brojnim drugim pitanjima u 24. epizodi podkasta „Zdravo lice porodice” razgovaraju dr Nevenka Raketić i dr Nevena Jovičić, donoseći stručne odgovore na neke od najčešćih roditeljskih nedoumica.
Pogledajte celu epizodu na našem YouTube kanalu:
Poliklinika dr Raketić – uz vas na svakom koraku odrastanja.
Oktobar, 2026.