Skrining pregledi  su pregledi koji imaju za cilj  rano otkrivanje bolesti kod osoba koje još nemaju  manifestne simptome bolesti.

Zašto je značajan skrining kardiovaskularnih bolesti?

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzok smrti u većini razvijenih zemalja, kao i u mnogim zemljama u razvoju.Najveći broj osoba umrlih usled kardiovaskularnih bolesti pripada osobama srednjeg životnog doba.

Skrining kardiovaskularnih bolesti će pokazati koliki je rizik da za 10 godina razvijete ozbiljne bolesti kao što su moždani ili srčani udar ukoliko ne preduzmete određene mere prevencije koje će  savetovati vaš lekar.

Ko su osobe koje su u riziku ?

Gotovo da nema osobe koja nema  neki od faktora rizika.

Na neke se na žalost ne može uticati( porodično opterećenje za razvoj bolesti, godine života, pol)

Ipak, postoje i drugi faktori na koje možemo uticati  i tako značajno smanjiti rizik po zdravlje.To su:  krvni pritisak,  pušenje , konzumacija alkohola, nivo holesterola i šećera u krvi, navike u ishrani, stres,prekomerna telesna težina i fizička  (ne)aktivnost.

Kako odrediti  nivo kardiovaskularnog rizika?

Nivo  rizika se određuje na osnovu laboratorijskih rezultata i podataka koje lekar dobija  od Vas prilikom pregleda, upotrebom tablica u koje se unose potrebni parametri.

Preporuka je da osobe oba pola starosti između 40  i 75 godine provere kardiovaskularni rizik. Posebno je važno to uraditi ukoliko osoba već boluje od šećerne ili bubrežne bolesti .

Faktor rizika određen ne ovaj način može biti nizak, srednji ili visok, ali promena životnih navika svakako može smanjiti rizik. Ukoliko već postoji srčano oboljenje, šećerna ili bubrežna bolest,u grupi ste osoba sa visokim rizikom .Potrebno je da se sa doktorom dogovorite o budućim terapijskim opcijama koje je neophodno preduzeti ( primena statina ).

Da li se može uticati na rizik od nastanka moždanog udara ili kardiovaskularne bolesti?

Primena statina svakako će smanjiti rizik od razvoja moždanog udara ili infarkta ali je veoma važna i promena životnih navika.

• Konzumirajte manje alkohola(prestanak konzumiranja alkohola)

Alkohol povećava krvni pritisak i lipide u krvi( trigliceride) čime raste i rizik za kardiovaskularne bolesti.

• Jedite zdravu hranu.

 Unosite žitarice, voće, povrće, ribu, piletinu

• Ograničite unos soli ( so povećava krvni pritisak), prerađevine od mesa, belo brašno, „grickalice“( čips, keks, slatkiši)
• Pijte vodu umesto bezalkoholnih gaziranih ili energetskih pića i sokova
• Budite fizički aktivni

Preporučuje se vežbanje 30 minuta dnevno ( za početak  dovoljna je i šetnja)

• Prestanak pušenja

Pušenje ozbiljno oštećuje Vaše srce i krvne sudove. Nikotin utiče na  porast krvnog pritiska

• Kontrolišite stres

Intenzivan i prolongiran stres negativno utiče na zdravlje Vašeg srca.Mada ga je nemoguće izbeći, pokušajte da,kada god je moguće, upravljate stresom primenom  fizičke aktivnosti, vežbama disanja, meditacijom.

Promena životnih navika je teška. Posavetujte se sa Vašim doktorom, on će Vam pomoći da izgradite zdrave životne navike.

Prim dr Milica Bošković, specijalista opšte medicine

Tekst je napisan u avgustu 2024. godine