Poslednjih meseci smo svedoci pojave bolesti koja je već bila iskorenjena zahvaljujući vakcinaciji i reč je o velikom kašlju ili pertusisu. Tokom 2021. i 2022. godine je u Srbiji registrovano po 5 slučajeva pertusisa, 2023. ukupno 1.342 obolela a samo tokom januara 2024. godine 253 novoobolelih. U toku ove nove pojave pertusisa je pokazano da se bolest najčešće javlja kod tinejdžera i adolescenata uzrasta od 10 do 20 godina. Nažalost, 4 bebe mlađe od 3 meseca su preminule od početka 2023. od pertusisa u Srbiji. Slična epidemiloška situacija je u regionu i  u svetu.

To su statistički podaci, treba da pokušamo da objasnimo zašto se to desilo. Jedan od glavnih razloga je odlaganje ili potpuno odbijanje vakcinacije, gde je najčešće pitanje roditelja zašto da da se vakcinišu deca protiv bolesti koje više ne postoje. Vakcinacija protiv pertusisa je u Srbiji započeta 1961. godine i tokom godina je smanjeno oboljevanje skoro potpuno, svodilo se na nekoliko slučajeva godišnje. Sa imunološke strane gledano, ukoliko je obuhvat vakcinacije veći od 95%, nastaje kolektivni imunitet, koji predstavlja štit od bolesti u celoj populaciji, koji štiti i nevakcinisane ili nepoptuno vakcinisane. Zahvaljujući dejstvu anti-vakcinalnog pokreta, zbog neodlučnosti roditelja i pandemije Covid-19, obuhvat vakcinacije dece u Srbiji se znatno smanjio i ponovo su počele da se javljaju već zaboravljene bolesti.

Kada i kako se primenjuje vakcinacija protiv velikog kašlja? Na osnovu Kalendara obavezne imunizacije u Srbiji, kod beba sa navršena 2 meseca se započinje vakcinacija petovalentnom vakcinom, koja pored pertusisa, sadrži komponente protiv tetenusa, difterije, poliomijelitisa i meniningitisa uzrokovanog Hib. U toku prvih 6 meseci života se petovalentna vakcina primenjuje 3 puta, sa razmakom od najmanje 4 nedelje. Godinu dana posle treće doze petovelentne vakcine se sprovodi prva revakcinacija, a pred polazak u školu i druga revakcinacija, sada četvorovalentnom vakcinom, ali koja i dalje sadrži komponentu protiv pertusisa.

Kako se prenosi veliki kašalj? Veliki kašalj je visoko zarazna bolest respiratornog sistema koju izaziva bakterija Bordetella pertussis. Kao i kod većine zaraznih bolesti, najčešći put prenošenja je kapljičnim putem, što znači putem govora, kašljanja ili kijanja obolele osobe. Deci bolest obično prenose roditelji ili starije osobe iz okoline. Osobe su najzaraznije u prvih nekoliko dana kada počinju simptomi, sve do 3 nedelje od početka pojave kašlja. Period inkubacije odn. period od momenta zaražavanja do pojave prvih simptoma iznosi 7 do 10 dana.

Koji su simptomi velikog kašlja? Bolest počinje kao prehlada, u vidu curenja nosa ili zapušenosti nosa sekretom, povišene temperature i kašlja. Kašalj se posle jedne do dve nedelje  pogoršava, toliko da je gotovo neprestan, u vidu zacenjivanja, koji kod male dece može dovesti do povraćanja i do prekida disanja. U toku kašlja se javlja karakteristični zvuk kada osoba pokušava da udahne, koji strani autori opisuju kao zvuk „whoop“ i zato su bolest nazvali „whooping cough“. Komplikacije velikog kašlja su pneumonija, konvulzije i encefalopatija kod dece, kod starijih napukla rebra, stomačna kila i oštećenje malih krvnih sudova kože i beonjača od kašlja. Kašalj može trajati i preko 3 meseca i zato se bolest nekada nazivala „kašalj od 100 dana“.

Kako se postavlja dijagnoza velikog kašlja? Prvo na osnovu kliničkog pregleda, gde lekar posumnja da se radi o velikom kašlju ako je obolela osoba izrazito malaksala od kašlja, kašalj je intenzivan, gotovo neprestan, dugotrajan, boja kože od napora može da bude lividna (crvenkasto-plava). Dijagnoza se potvrđuje preko nazofaringealnog brisa, gde se bakterijskom kulturom ili PCR metodom izoluje bakterija. Takođe se bolest može potvrditi serološkim putem, kada se iz venske krvi određuju vrednosti IgM antitela na Bordetellu pertussis, i IgG antitela ukoliko bolest već prolazi.

Kako se leči veliki kašalj? S obzirom da je u pitanju bakterijska infekcija, leči se antibiotskom terapijom, i to najbolje antibioticima iz grupe makrolida u dužem vremenskom periodu, dve do tri nedelje. Najbolji efekti antibiotika se postižu ukoliko se primene u prve 3 nedelje od početka bolesti a mogu se davati i preventivno kod osoba koje su bile u kontaktu i kod kojih postoji opasnost da će razviti teži oblik bolesti. Posle 5 dana tretiranja antibioticima, obolela osoba  nije više zarazna. Drugi vidovi terapije se nisu pokazali delotvorni kod velikog kašlja.

Ko je u najvećem riziku od velikog kašlja? Pre svega najmlađi, deca uzrasta do dva meseca kod kojih još nije započeta vakcinacija. Kod njih je imunski sistem u fazi razvoja, ne stvaraju  još svoja antitela i imunske ćelije i ne mogu da se odbrane adekvatno od infekcija. To je jedan od razloga zašto se deca najviše vakcinišu u prvih 6 meseci. Pored toga su u riziku osobe starije od 65. godina, kod kojih se nije sprovela vakcinacija, zato što tada još nije bila dostupna vakcina ili koji su vakcinisani ali je imunitet protiv velikog kašlja oslabio. Na kraju, tinejdžeri i adolescenti oboljevaju zato što nisu primili vakcinu pred polazak u školu ili je došlo do slabljenja efekta vakcine i bolest je u ovom delu populacije obično blaže kliničke slike.

Kako se sprečava veliki kašalj? I dalje je jedino rešenje vakcinacija, koja štiti najmlađe koji su u najvećem riziku. Da bi se sprečilo oboljevanje u prva dva meseca života, vakcinišu se trudnice u poslednjem tromesečju trudnoće i na taj način se putem placente detetu prenose antitela protiv velikog kašlja. Ova praksa se već sprovodi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji a u Francuskoj posle rođenja deteta se vakcinišu svi odrasli ukućani. Trajni imunitet posle vakcinacije protiv velikog kašlja ne postoji, pretpostavlja se da traje nešto više od 10 godina, tako da se sada razmišlja o stalnoj revakcinaciji odraslih i starije dece.

Tekst napisala: Doc dr sci med Nevenka Raketić, 05.02.2024.