- Pon - Pet: 08:00 - 20:00
- Sub - Ned: 09:00 - 15:00
- +381 11 367 48 14
- poliklinika@dr-raketic.rs
- Rajka Mitića
- (Banjički Venac) 28, Beograd
Zašto su male bogine opasne po život? - Poliklinika Dr Raketić
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije Batut od 14. marta 2024., potvrđeno je 36 slučajeva malih boginja i broj se svakodnevno povećava. Najveći broj obolelih je na teritoriji Beograda, trenutno je 30 obolelih i to uglavnom nevakcinisanih osoba.
Prethodna epidemija malih boginja u Srbiji je bila 2017/18 godine, kada je registrovano 5797 slučajeva malih boginja. Tada je broj smrtnih ishoda zbog komplikacija malih boginja u vidu zapaljenja mozga i pluća bio 15, od toga četvoro dece mlađe od 5 godina, i po tome smo nažalost bili rekorderi u Evropi. Većina obolelih osoba (94%) je bila nevakcinisana, nepotpuno vakcinisana ili nepoznatog vakcinalnog statusa.
Kako smo došli do toga da male boginje, koje su trebale do sada da budu potpuno iskorenjena bolest, i dalje predstavljaju zdravstveni problem? Više faktora je uticalo na ovu pojavu, pre svega odbijanje roditelja da vakcinišu dete MMR vakcinom zbog neistinite tvrdnje da izaziva autizam (više o tome pročitajte u članku „Medicinska prevara veka – MMR vakcina izaziva autizam“ na našem blogu). Mnogi roditelji iz istog straha ne odbijaju nego odlažu MMR vakcinaciju, dok se ne uvere da je dete potpuno zdravo, da je na vreme prohodalo i progovorilo. Pandemija COVID-19 je takođe uticala da se odlažu ili odbijaju sve vrste vakcinacija, što je dovelo do toga da je obuhvat MMR vakcinacijom u Srbiji za 2021. iznosio 74.8%, a treba da iznosi najmanje 95%, da bi se napravio kolektivni imunitet. Posledica svega toga je da se javila i epidemija velikog kašlja (pertusisa), do polovine marta 2024. godine je u Srbiji obolelo 962 osobe. Na kraju, veliki broj roditelja je neodlučan, nije siguran da li da veruje navodnim dokazima antivakcinalnog pokreta i moj savet je da veruju isključivo naučno potvrđenim dokazima, o kojim ćemo dalje pričati.
Šta su male boginje? Pripadaju grupi infektivnih bolesti pod nazivom osipne groznica, koju odlikuje povišena temperatura i ospa na koži i gde su najčešće bolesti još i ovčije boginje (varicella), šarlah (scaraltina) i crvenka (rubella). Male boginje izaziva virus morbilla.
Kako se oboleva od malih boginja? Male boginje su jedna od najviše kontagioznih bolesti, što znači da ukoliko u prostoriju gde se nalazi 10 osoba uđe osoba obolela od malih boginja, u vrlo kratkom roku će zaraziti 9 osoba. Virus morbila ostaje u vazduhu 2 sata po odlasku obolele osobe i u tom periodu može zaraziti osobe iz okoline. Prenosi se kapljičnim putem (govor, kašalj, kijanje) i direktnim kontaktom. Osobe obolele od malih boginja su zarazne 4 dana pre i 4 dana posle izbijanja ospe, tako da treba da se izoluju u tom periodu.
Kako prepoznati male boginje? Prvo se javlja tzv. kataralni stadijum, u vidu povišene temperature i malaksalosti i obavezna su 3 simptoma curenje nosa, kašalj i konjuktivitis (na engl. 3C – coryza, cough, conjunctivitis). To su nespecifični simptomi koji nalikuju drugim virusnim bolestima, ali simptom koji je važan u ovom stadijumu su sitne, beličaste promene na sluznici usne duplje – Koplikove mrlje. Posle 10 do 14 dana od početka infekcije počinje drugi, osipni stadijum, gde se javlja karakteristična crvena ospa (makulo-papulozna ospa), koja izgleda kao da je neko poprskao kožu crvenom bojom. Javlja se prvo iza ušiju i na licu i spušta se i zahvata druge delove kože, na kraju se javlja na nogama, kao slivanje vode iz tuša. Treći stadijum je period rekonvalescencije, koji nastaje ako nije bilo komplikacija i kada se u potpunosti povlači ospa istim redosledom kako je izbijala.
Kako se postavlja dijagnoza malih boginja i kako se leče? Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike a definitivna potvrda izolacijom virusa iz krvi ili nazofaringealnog brisa (PCR), kao i serološkom potvrdom, kada se detektuju IgM antitela na virus morbila. Ređe se virus morbila može izolovati iz urina. Lečenje se svodi na ublažavanje simptoma bolesti, veoma je važno mirovanje zbog mogućih komplikacija. Ne postoji specifična terapija samo za male boginje, ali od pomoći može da bude primena vitamina A u dozi od 50 000 do 200 000 IJ, u zavisnosti od uzrasta.
Zašto su komplikacije malih boginja opasne po život? Kod velikog broja obolelih, neki podaci pokazuju da čak kod trećine obolelih, se javljaju komplikacije koje mogu da ugrožavaju život. To se odnosi pre svega na zapaljenje mozga (encefalitis) i pluća (pneumonija). U retkim slučajevima se može javiti i subakutni sklerozirajući panencefalitis (SSPE), bolest koju karakteriše progresivno neurološko propadanje i smrtni ishod, 7 do 10 godina posle oboljevanja od malih boginja. Pored toga su česte komplikacije zapaljenja uva, poremećaj koagulacije i hemoragijske male boginje. Grupe koje su pod rizikom za pojavu komplikacija su deca mlađa od 5 godina, osobe starije od 20 godina, trudnice i imunokompromitovane osobe (leukemija, HIV i dr.)
Kako se štitimo od malih boginja? Pored izbegavanja kontakta sa obolelom osobom, najvažnija mera prevencije je vakcinacija MMR vakcinom, koja štiti osobu ne samo od malih boginja nego i od ozbiljnih komplikacija bolesti. Prema Kalendaru imunizacije Srbije koji je usvojen 2023. godine i koji je sličan većini kalendara drugih zemalja, MMR vakcinacija se sprovodi u drugoj godini i u sedmoj godini, pre upisa u prvi razred. Ukoliko se vakcinišu odrasle osobe koje nisu ili su nepotpuno vakcinisane, preporučuje se MMR vakcinacija u 2 doze, a najmanji razmak između doza treba da bude 28 dana.
Ukoliko je osoba već bila u kontaktu i postoji šansa da oboli od malih boginja, u roku od 3 dana treba da se primena jedna doza MMR vakcina a 6 dana posle kontakta i specifični imunoglobulini protiv morbila. Na taj način će se u velikoj meri ublažiti klinička slika bolesti, što je veoma važno kod osoba iz rizičnih grupa.
Ne treba zaboraviti da MMR vakcinacija štiti i od zaušaka i crvenke (MMR – morbilli, mumps, rubella), bolesti koje takođe imaju komplikacije. Zauške izaziva virus mumpsa i karakteriše se oticanjem pljuvačnih ili parotidnih žlezdi ispod vilice i na vratu. Pored toga dolazi i do oticanja testisa, što kod polovine obolelih muških osoba može dovesti do steriliteta. Ukoliko su žene trudne i obole od zaušaka, uglavnom se trudnoća završava pobačajem. Druge komplikacije zaušaka su meningitis, pankreatitis, gluvoća i encefalitis. Kod crvenke se pored ospe javlja i otok iza uva, oticanje malih zglobova i encefalitis. Najvažnija komplikacija je kongenitalni rubela sindrom, koji se javlja kod beba čije su majke zaražene rubela virusom u prvom tromesečju trudnoće. Ovaj sindrom se javlja kod čak 85% beba i kod njih nastaje gluvoća, autizam ili oštećenje koštanog sistema.
Zbog svega navedenog, roditelji treba da budu upoznati sa rizicima koji nosi odbijanje MMR vakcinacije. Vakcina protiv malih boginja postoji preko 60 godina i do sada nisu potvrđene ozbiljne neželjene reakcije. U mojoj kliničkoj praksi sprovodim MMR vakcinaciju više od 25 godina i do sada nisu uočene rane ni kasne reakcije, s obzirom da vakcinisanu decu pretimo godinama.
Doc dr sci med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog
Mart 2024.