KAKO IZABRATI ODGOVARAJUĆU VAKCINU PROTIV COVID-19?

Doc Dr sc med Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog

Dok pišem ovaj tekst (januar 2021.) prošlo je više od godinu dana od kada je prijavljen prvi slučaj COVID-19 u Kini, a prvi slučaj u Srbiji je registrovan početkom marta 2020. Mnogo smo naučili o bolesti i koronavirusu koji ga izaziva (SARS-CoV-2), ali još mnogo toga je ostalo nepoznato. Za godinu dana je postalo očigledno koliko znače osnovne mere zaštite u vidu nošenja maski, održavanja socijalne distance, dezinfekcije i češćeg pranja ruku. Od početnog lutanja, mnogo se napredovalo u lečenju bolesti, tako da sada postoje terapijski protokoli koji se koriste kod nas i u svetu.

Uporedo sa tim, više istraživačkih centara je počelo ispitivanje vakcine protiv COVID-19, od kojih su neki centri završili ispitivanje na ljudima i registrovane su vakcine, dok se nove vakcine još istražuju. Pandemija koja je zahvatila ceo svet, visok nivo prenošenja virusa i veliki broj smrtnih ishoda bolesti je znatno ubrzala ova istraživanja. Iako smo do sada znali da treba da prođe više godina od ideje o vakcini do izlaska na tržište, to nužno ne znači da nove vakcine nisu bezbedne. Mnoge vakcine su nastale na osnovu prethodnih istraživanja o koronavirusu, što je znatno ubrzalo njihovu registraciju. Pored toga, naučnici celog sveta su se ujedinili da zaustave pandemiju i više su razmenjivali svoja iskustva.
Šta znače faze ispitivanja vakcine? Posle laboratorijske faze, izvodi se pre-klinička faza, gde se vakcina ispituje na eksperimentalnim životinjama. U kliničkoj fazi ispitivanja se vrši ispitivanje na ljudima, gde se u prvoj fazi vrši ispitivanje na malom uzorku dobrovoljaca da bi se utrvdila bezbednost vakcine. U drugoj fazi se dalje ispituje bezbednost vakcine na uzorku od nekoliko stotina dobrovoljaca. U trećoj fazi se ispitivanja vrše na uzorku od nekoliko hiljada ljudi i dokazuje se efikasnost vakcine, tj. da izaziva imunitet kod ispitivanih. Na kraju se objavljuju rezultati ispitivanja i dobija se dozvola za proizvodnju vakcine.  

Do sada su u Srbiji registrovane tri vakcine različitih proizvođača, koje koriste različitu tehnologiju ali čiji je cilj isti – zaustavljanje širenja bolesti. Svaka od ovih vakcina su ispitivane u Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) pre nego što su registrovane u Srbiji i zato se može reći da su pre svega bezbedne, odnosno da posle njihove primene postoji minimalan broj neželjenih reakcija, i da su efikasne, zato što izazivaju imunski odgovor domaćina i tako stvaraju imunitet.

Sinofarm vakcina – kineska vakcina, zvaničan naziv BBIBP-CorV, koju proizvodi kineska kompanija Sinopharm, u januaru ove godine je u Srbiju stiglo milion doza ove vakcine. Do sada se koristi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Bahreinu, Egiptu, Jordanu a u i Kini je već 10 miliona ljudi primilo ovu vakcinu. Procenjena efikasnost vakcine je između 79% i 86%. Ova vakcina sadrži ceo virus, koji je u laboratorijskim uslovima inaktivisan, tako da je sprečeno razmnožavanje virusa ali proteini virusa, uključujući najznačajniji S (spike ili šiljak) protein, su ostali nepromenjeni. Kada se ubrizga vakcina, inaktivisan virus preuzima jedna vrsta ćelija (antigen-prezentujuće ćelije), na njihovoj membrani se ispoljava S protein, koga prepoznaju T pomoćnički limfociti i otpočinje se imunski odgovor, čija je glavni cilj stvaranje anitela i ćelije memorije. Ovaj tip vakcine koristi tradicionalan metod koji je uspešan kod mnogih već poznatih vakcina, kao što je vakcina protiv besnila i hepatitisa A. Jedna od velikih prednosti ove vakcine u odnosu na ostale je da se skladišti u frižideru, na temperaturi od 2 do 8oC. Dodatna prednost je da se pretpostavlja da će ova vakcina biti efikasna i protiv novog, mutiranog soja koronavirusa, s obzirom da sadrži ceo virus i sve proteine virusa. Koristi se u dve doze, sa razmakom od dve do četiri nedelje. U svetu je registrovana još jedna kineska vakcina kompanije Sinovac,  a u trećoj fazi ispitivanja su još dve vakcine.

Sputnik V vakcina (čita se V a ne pet) – zvaničan naziv vakcine je Gam-Covid-Vac, proizvodi ruska kompanija Gamaleya, proizvođači navode da je prva registrovana vakcina protiv COVID-19. Do sada se pored Rusije koristi u više zemalja (UAE, Indija, Venecuela i Belorusija), a od ovog meseca i u Mađarskoj, kao prvoj zemlji Evropske Unije gde se koristi Stupnik V. U Srbiju je u decembru 2020. isporučeno 2400 doza ove vakcine. Za proizvodnju Sputnik V vakcine je korišćena tehnologija adenovirusnog vektora, kao bezbedna i proučena tehnologija još od osamdesetih godina prošlog veka. Vektorska tehnologija znači da se kao vektor koristi virus, u ovom slučaju adenovirus, čiji se gen da izazove infekciju uklanja a ubacuje se gen koji kodira S protein koronavirusa. Ovaj vektor znači služi kao prenosnik i pomaže ulazak u ćeliju. U prvoj dozi vakcine se nalazi adenovirusni vektor 26 a u drugoj dozi vakcine se nalazi adenovirusni vektor 5 i ova doza se daje 3 nedelje posle prve doze vakcine. Ćelije domaćina stvaraju S protein koji pokreće imunski odgovor u vidu stvaranja antitela i ćelija memorije. Ova vakcina se nalazi u pakovanju od 5 doza, koje nakon otvaranja bočice treba da se upotrebe u roku od 2 sata. Prednosti ove vakcine su što se čuva na temperaturi fižidera i efikasnost je 92%.

Fajzer vakcina – zvaničan naziv vakcine je Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine, gde su se udružile američka i nemačka kompanija, koristi se uglavnom u zemljama Evropske Unije i u Severnoj Americi. U decembru 2020. je u Srbiju stiglo 4700 doza ove vakcine. Za ovu vakcinu je korišćena potpuno nova tehnologija informacione RNK (mRNA), što znači da deo genetskog koda koronavirusa (mRNA), ulazi u telo domaćina preko vakcine i podstiče ga da stvara virusne proteine (S protein), koji se ispoljavaju na membrani ćelija, prepoznaju se od strane imunskog sistema i na taj način se stvara imunitet. Proizvođači su naveli da je efikasnost ove vakcine 95%. Otežavajuća okolnost za distribuciju ove vakcine je što početno mora da se skladišti na temperaturi od -70oC, a kada se distribuira punktovima za vakcinaciju mora da se iskoristi u roku od 5 dana. Ova vakcina je u prahu, rastvara se fiziološki rastvorom, u jednoj bočici je 5 doza vakcine i kada se rastvori mora da se iskoristi u roku od 2 sata. Daje se u dve doze, sa razmakom između doza od 3 nedelje.

Druge vakcine koje još uvek nisu registrovane u Srbiji su vakcina koju proizvodi kompanija Moderna, koja najviše nalikuje Pfizer vakcini, što znači da koristi mRNA tehnologiju i gde je neophodno skladištenje na -20oC, daje se u dve doze, efikasnost je 95%. Pored toga je i tzv. Oksfordska vakcina koju proizvodi kompanija Astra Zeneca, koja se skladišti na temperaturi frižidera i koja koristi vektorsku tehnologiju kao i ruska vakcina, daje se u dve doze, procenjena efikasnost je između 62 i 90%. Vektorsku tehnologiju koristi i vakcina kompanije Johnson&Johnson, a tehnologiju proteinske subjedinice koristi vakcina kompanije Novavax. Još najmanje 20 vakcina protiv koronavirusa je u fazi 1 i 2 istraživanja.

Što se tiče kontraindikacija, odn. kada se vakcine ne mogu dati, to su pre svega alergijske reakcije. Kako pacijent ne može da zna da li je alergičan na neku od komponenata vakcine, obično se prati reakcija na prvu dozu i ako je ispoljena alergija, ne preporučuje se davanje druge doze. Pored toga, još uvek se ne preporučuje primena vakcina kod dece mlađe od 18. godina (kod Fajzerove vakcine ispod 16. godina), kod trudnica i dojilja, pre svega zbog toga što vakcine nisu ispitivane u tim grupama, pa ne postoje podaci o bezbednosti i efikasnosti. Za kinesku Sinopharm vakcinu su završene prve dve faze ispitivanja na populaciji dece od 3 do 17 godina, a počela su ispitivanja i na deci mlađoj od 3 godine. Dodatne kontraindikacije su zarazne ili hronične bolesti u pogoršanju, gde se vakcinacija vrši 2 do 4 nedelje nakon ozdravljenja ili remisije.

Za neke vakcine su navedene mere opreza, koje ne znače da se vakcina ne primenjuje, nego da se u tim grupama stanovništva češće mogu očekivati reakcije. Tu spadaju hronična oboljenja jetre i bubrega, teška oboljenja endokrinog sistema (diabetes mellitus), teška oboljenja hematopoetskog sistema, oboljenja centralnog nervnog sistema (epilepsija, moždani udar), oboljenja kardiovaskularnog sistema (infarkt  miokarda, miokarditis, endokarditis, perikarditis, ishemijske bolesti srca), oboljenja pluća (astma, HOBP), autoimunske bolesti i alergijske reakcije (atopija, ekcem). Što se tiče urođenih i stečenih imunodeficijencija i ukoliko pacijenti uzimaju imunosupresivnu terapiju (kod autoimunih bolesti, posle transplantacije), postoji mogućnost da će zbog primenjene terapije osnovne bolesti biti slab imunski odgovor i manje stvaranje antitela.

Neželjene reakcije su retke i mogu se javiti posle svake vakcine, prave alergijske reakcije se javljaju u roku od 30 minuta posle primene vakcine i zato se preporučuje da pacijent ostane u tom roku u čekaonici posle primene vakcine. U toku dana se mogu javiti lokalne reakcija kao što su crvenilo, bol i otok na mestu davanja vakcine a od sistemskih reakcija je moguća povišena temperatura, glavobolja i bol u mišićima. Sve reakcije spontano prolaze istog dana ili nakon par dana, bez primene terapije. Ređe se sreću mučnina, uvećanje regionalnih limfnih čvorova, kratkotrajno povećanje nivoa transaminaza, kreatinina i kreatin-fosfokinaze u krvi.

Ovde želim da pojasnim čitocima da do sada nije napravljena vakcina, ne samo protiv korona virusa nego i protiv drugih bolesti, koja će imati efikasnost od 100%, što znači da će kod svih ljudi koje prime vakcinu izazvati dugotrajan ili doživotan imunitet. Razlozi za to su brojni, stepen imuniteta zavisi od uzrasta, tako da stariji ljudi imaju oslabljen imunski odgovor, a postoje i osobe koje prirodno stvaraju manji nivo antitela i ćelija memorije (tzv. low responder).

Još uvek ne znamo koliko će biti dugotrajan imunitet posle svih vakcina protiv koronavirusa. Pretpostavlja se da će biti dovoljan da se ostvari kolektivan imunitet, koji zahteva da bude vakcinisano najmanje 60% svetske populacije. Prestanku pandemije će doprineti i osobe koje su  obolele i oporavljene od COVID-19, zato što virus neće više imati domaćine gde će širiti zarazu. Ukoliko se pokaže da je imunitet kratkotrajan, od 6 meseci do godinu dana, ove vakcine će se primenjivati jednom godišnje, kao i vakcina protiv sezonskog gripa.



« Nazad