Dolazak bebe i mame iz porodilišta je najsrećniji trenutak, ali pored toga zahteva prilagođavanje na novi period i organizaciju svakodnevnog života. Pored toga, rodbina i prijatelji su puni saveta, koji su često zbunjujući. Zato je moj savet, kao pedijatra sa dugogodišnjim iskustvom, da se pre svega napravi raspored kada beba jede, kada spava, kada ide na kupanje. Naravno da treba odvojiti i vreme za maženje sa bebom i uvek ga uzeti u naručje kada plače zato što će jedino tako da se oseti sigurno i zaštićeno. 

Majka treba da ima vremena za odmor, da bi mogla da odgovori na sve zahteve bebe i zato se preporučuje da i ona odmara kada dete spava, tako će biti bolje raspoložena i za to vreme će organizam imati vremena da se napravi dovoljna količina mleka. U prvim danima po dolasku kući, od velike važnosti su posete patronažne sestre, koja objašnjava majci tehniku dojenja, vrši obradu pupka, pokazuje roditeljima kako se dete kupa, prepovija, oblači i kako se pravilno drži. U sve aktivnosti oko bebe treba uključiti i očeve, koji daju podršku i ljubav majci i koji su po pravilu bolji slušaoci u vezi svih novih informacija. 

Majčino mleko je najbolja i najpotpunija hrana koju beba može da dobije. Dojenje nije jednostavan proces za majku, koja se još uvek oporavlja od porođaja i nije upoznata sa tehnikama dojenja. Najbolja pozicija za dojenje je u sedećem položaju, a altrenativna je kada majka leži na boku. Preporuke su da u prvim danima beba sisa između 15. i 20. minuta iz obe dojke, sa ukupno 8. do 12. podoja dnevno. Kada se dojenje ustali, skraćuje se vreme podoja na 10. minuta i broj podoja na 6. do 8. podoja dnevno. Beba treba da shvati da je dojenje aktivan proces, pa ukoliko zaspi treba je probuditi laganim golicanjem ili maženjem ispod brade ili na stopalima. Tokom dojenja majka treba da se hrani zdravo, da uzima što više svežeg voća i povrća, mleka i mlečnih proizvoda i žitarice sa celim zrnom, a treba izbegavati mahunarke, ljutu ili začinjenu hranu. 

Dojenje je radost za majku i dete. Za majku je dojenje korisno jer se činom dojenja uspostavlja veza sa detetom za ceo život, brže se oporavlja od porođaja, smanjuje se rizik od malignih bolesti jajnika i dojki i oslobađa se viška kilograma koje je dobila tokom trudnoće. Beba preko mleka dobija sve hranljive supstance koje su mu potrebne za rast i razvoj, kao i brojne imunske faktore koje doprinose boljem imunitetu. Zato su deca koja su dojena bolje zaštićena od infekcija, alergijskih i hroničnih bolesti.

Pored dojenja, roditelji treba da budu upoznati i sa drugim aktivnostima oko bebe. To je pre svega obrada pupka, jer se na kraju porođaja podvezuje pupčanik, koji se suši i otpada 7. do 10. dana kasnije. Obrada pupka je neophodna da bi se sprečila infekcija i vrši se blagim sredstvom za dezinfekciju. Veoma je važno i pravilno kupanje bebe, prvo preko ruke odraslog a kasnije se beba spušta u kadicu i pridržava. Kupanje može biti svakodnevno ili na nekoliko dana, uz sprovođenje higijene genitalija. Najbolje je bebu kupati samo vodom, a posebnim gelovima za kupanje oprati šake, genitalije i povremeno kosu. Posle kupanja se voda nežno pokupi peškirom i sprovodi se nega kože. Pedijatri preporučuju da se za negu kože koristi tzv. medicinska kozmetika, koja nema dodatne supstance kao što su parfemi, parabeni i slično.

Ipak, u prvih mesec dana mogu da se jave i problemi, najčešći su problemi sa ishranom u vidu bljuckanja, podrigivanja i štucanja. To su fiziološke pojave koje nastaju zbog nezrelosti digestivnog sistema bebe i spontano prestaju za nekoliko meseci. Pored toga, kod mnogih beba se javljaju grčevi, koji predstavljaju dugotrajno plakanje, više od  tri sata dnevno, češće od tri puta nedeljno i duže od nedelju dana. Grčevi se obično javljaju u popodnevnim satima i smatra se da je glavni uzročnik nakupljanje vazduha u crevima. Važno je bebu umiriti, tako što se drži u naručju, ljuljuška i pevaju se pesmice. Od pomoći može da bude i masaža stomaka uljem ze bebe, primena termofora sa toplom vodom ili davanje čaja od kima. Postoji i brojni preparati za ublažavanje grčeva, kao što su preparati koji vezuju gasove, koji sadrže probiotike ili laktozu, kao i preparati iz domena fitoterapije ili homeopatije.

Sa navršenih mesec dana, beba se odvodi na prvi pregled kod pedijatra, gde se obavljaju merenja težine, dužine i obima glave, poredi se koliko je dete napredovalo u odnosu na rođenje i porede se vrednosti sa krivama normalnog rasta. Pedijatar vrši celokupan pregled bebe, uz ispitivanje tonusa i refleksa, uočavanje eventualnih anomalija, obavlja se klinički i ultrazvučni pregled kukova i vakcinacija. Sve sledeće posete pedijatru su vezane za vakcinaciju i do kraja šestog meseca je predviđeno da bude najmanje tri posete pedijatru. Zatim se do kraja prve godine beba pregleda još nekoliko puta, prati se dalji rast i razvoj, pedijatar daje savete u vezi uvođenja čvrste hrane. Roditelji treba da veruju pedijatru, da ga pažljivo slušaju a isto tako da slobodno postavljaju pitanja i tako razreše sve nedoumice u vezi nege bebe. 

Svim roditeljima je cilj da se odgoji zdravo i srećno dete. Pored saveta stručnjaka, roditelji treba da slušaju svoje srce i instikte i da uživaju u svojoj bebi, zato što jako brzo rastu i vreme ne može da se vrati. Zato ne treba dozvoliti na ovaj najlepši period roditeljima prođe u lošem raspoloženju, strepnji i brizi.

Tekst napisala: Doc dr sci med Nevenka Raketić, specijalista pedijatrije i imunologije